Динар чврст као стена, резерве злата на историјском максимуму: Захваљујући одговорној политици, Србија се успешно бори са глобалним кризама (ИНФОГРАФИК)

Док је цео свет био потресен економским кризама, од наглог успоравања раста и поремећаја у трговини због пандемије COVID‑19, па до снажних шокова инфлације и енергетске несигурности изазваних ратом у Украјини, многи су страховали да би светске валуте и финансијски системи могли да се нађу пред колапсом.

Све ове појаве које су  задесиле планету у посленђих десетак година, а нарочито сукоб у Украјини,  успориле су глобални економски раст са 6,1 % у 2021. на 3,6 % у 2022. и 2023. години. То су званични подаци које је објавио Међународни монетарни фонд.

И поред свих светских и регионалних колебања, динар је успевао да одржи стабилан курс. 

Зашто је динар стабилан када све око њега подрхтава и шта стоји иза те отпорности - питања су која интересују не само економисте, већ и сваког грађанина Србије који свакодневно користи домаћу валуту.

Кретање курса динара према евру, долару, франку и фунти (2000-2024) 

Инфографик показује како се динар кретао према четири важне светске валуте, евру, америчком долару, швајцарском франку и британској фунти, од 2000. до 2024. године.

Наша валута забележила је најстабилнији курс према евру, посебно у последњих десет година, што директно указује на ефикасност монетарне политике и постојаност економског оквира Србије. Курс према долару се мења у зависности од светских догађаја, цена енергије, политике ФЕД-а и међународних криза.

Швајцарски франак је увек "скакутао", нарочито 2015. године када је нагло ојачао, док је британска фунта доживљавала велике осцилације током Брегзита и других глобалних притисака.

У поређењу са тим, стабилност динара према евру је права сигурност за Србију, те грађани могу да рачунају на предвидљив курс, штеде у динарима и инвестирају без превелике бриге.

Стабилне девизне резерве

Стабилне девизне резерве су кључни разлог зашто динар остаје отпоран у кризним временима. Оне представљају новац и друга средства која централна банка држи у страним валутама и злату. Када постоји довољно резерви, држава може да реагује на валутне шокове и смири тржиште.

У Србији, Народна банка је годинама градила резерве, комбинујући доларе, евре и злато. Према саопштењу Народне банке Србије, бруто девизне резерве Србије су на крају маја 2025. износиле око 27,39 милијарди евра,  што је довољно да покрије неколико месеци увоза и заштити динар од наглих удара на тржишту.

Ове резерве омогућавају централној банци да, по потреби, интервенише на девизном тржишту и одржи курс стабилним. На пример, када су се током пандемије или после почетка рата у Украјини појавиле спекулације о наглом паду динара, НБС је коришћењем девизних резерви успела да смири тржиште и задржи стабилност.

Поред тога, јаке резерве шаљу сигнал поверења међународним инвеститорима и домаћим привредницима. Оне потврђују да Србија може да одговори на кризне ситуације и да грађани и фирме могу рачунати на стабилну домаћу валуту чак и када глобални токови постану турбулентни.

Улога злата у стабилности валуте

Злато као сигурносни ослонац увек има посебну улогу у економији. За разлику од валута, његова вредност не зависи од одлука централних банака или политичких превирања. Зато се користи као "сигурносна мрежа" када глобални финансијски системи постану нестабилни.

Србија део својих девизних резерви држи управо у злату. То значи да, чак и када долази до наглих промена на светским тржиштима, држава има стабилну имовину која не губи вредност. На тај начин злато додатно јача поверење у динар и стабилност економије.

Србија значајан део својих девизних резерви држи у злату - више од 50 тона племенитог метала, што је највиши ниво од времена некадашње СФРЈ и чини око 17,2 % укупних девизних резерви земље.

Према подацима Народне банке Србије, ова количина злата има тржишну вредност од око 6,19 милијарди евра, што додатно јача финансијску отпорност Србије у кризним временима.

Српска централна банка је била међу најактивнијим купцима злата у Европи током протеклих година, значајно повећавши резерве од раних 2010‑их, што показује дугорочну стратегију диверзификације и заштите од глобалних шокова.

Период короне и рат у Украјини - динар није пао на тесту

Динар је био на "тесту" током великих светских криза. Први озбиљан тест била је пандемија COVID‑19, када је глобална економија стала, увоз се успорио, а потрошња пала. Упркос томе, курс динара према евру остао је стабилан, захваљујући јаким девизним резервама и брзој реакцији Народне банке Србије.

Други велики изазов стигао је почетком 2022. године, када је рат у Украјини донео енергетске шокове и повећао инфлацију у свету. Док су многе валуте нестабилно реаговале, динар је успео да одржи вредност, делом и због стабилног курса евра, али и због адекватне комбинације резерви у страној валути и злату.

Спекулације и медијске прогнозе о могућем паду динара на 220 за евро нису се оствариле. НБС је интервенисала на тржишту када је било потребно, смирујући панику и осигуравајући предвидљив курс, што је омогућило да грађани и привреда наставе са нормалним пословањем.

Такође, једна од конкретних мера којом је Народна банка Србије допринела стабилности курса била је строга регулација курсева које мењачнице могу да примењују. Према одлукама НБС, продајни курс евра у мењачницама не сме бити виши од званичног средњег курса за више од 1,25 %, а куповни не сме бити нижи за више од 1,25 %, што практично ограничава колико мењачнице могу “набити” своје цене изнад реалног курса који објављује централна банка.

НБС редовно контролише мењачнице како би се осигурало да се поштују прописи и да не долази до неоправданог повећања курса на штету грађана.

У децембру 2025. централна банка је реаговала додатним мерама - привремено је укинута провизија којом су мењачнице могле повећавати цену евра, управо да би се спречило стварање психолошке панике и "надувавања" курса изван реалних вредности.

Ове регулаторне мере, заједно са контролама и могућим санкцијама за кршење правила (новчане казне или одузимање лиценце), значајно су смањиле простор за шпекулативно формирање курса у мењачницама и допринеле томе да курс динара остане стабилнији чак и кад су глобалне тензије високе.

Паника и предвиђања о курсу од 220 динара

Током 2025. године, медији и корисници друштвених мрежа лажно су најављивали да би курс евра могао да скочи на 220 динара, стварајући осећај панике међу грађанима и привредом. Међутим, реални подаци показују супротно: курс евра је током децембра 2025. и почетком 2026. остао стабилан у распону 117–118,5 динара, а динар је задржао вредност упркос глобалним економским притисцима. 

Један од разлога што се спекулације нису оствариле била је интервенција НБС-а и регулаторне мере. Мењачницама је дата строга препорука, док је централна банка активно користила девизне резерве од 29 милијарди евра за смиривање тржишта. Комбинација снажних резерви, злата и јасних правила за мењачнице спречила је шпекулативно "набијање" курса и очувала стабилност динара. 

Динар стабилан као стена

Стабилност динара током пандемије, геополитичких шокова и медијских спекулација показује да Србија има чврсту финансијску подлогу и предвидљиву економију. Јаки девизни фондови, злато и ефикасна политика НБС-а омогућили су грађанима и привреди да планирају и послују без страха од наглих промена курса.

Ова отпорност није само бројка у билансима - она је сигурност за свакодневни живот, за штедњу и инвестиције, и потврда да Србија може да се носи са глобалним кризама. Динар данас није само валута, већ симбол стабилности и економске самосталности у турбулентном свету.