Dinar čvrst kao stena, rezerve zlata na istorijskom maksimumu: Zahvaljujući odgovornoj politici, Srbija se uspešno bori sa globalnim krizama (INFOGRAFIK)

Dok je ceo svet bio potresen ekonomskim krizama, od naglog usporavanja rasta i poremećaja u trgovini zbog pandemije COVID‑19, pa do snažnih šokova inflacije i energetske nesigurnosti izazvanih ratom u Ukrajini, mnogi su strahovali da bi svetske valute i finansijski sistemi mogli da se nađu pred kolapsom.

Sve ove pojave koje su  zadesile planetu u poslendjih desetak godina, a naročito sukob u Ukrajini,  usporile su globalni ekonomski rast sa 6,1 % u 2021. na 3,6 % u 2022. i 2023. godini. To su zvanični podaci koje je objavio Međunarodni monetarni fond.

I pored svih svetskih i regionalnih kolebanja, dinar je uspevao da održi stabilan kurs. 

Zašto je dinar stabilan kada sve oko njega podrhtava i šta stoji iza te otpornosti - pitanja su koja interesuju ne samo ekonomiste, već i svakog građanina Srbije koji svakodnevno koristi domaću valutu.

Kretanje kursa dinara prema evru, dolaru, franku i funti (2000-2024) 

Infografik pokazuje kako se dinar kretao prema četiri važne svetske valute, evru, američkom dolaru, švajcarskom franku i britanskoj funti, od 2000. do 2024. godine.

Naša valuta zabeležila je najstabilniji kurs prema evru, posebno u poslednjih deset godina, što direktno ukazuje na efikasnost monetarne politike i postojanost ekonomskog okvira Srbije. Kurs prema dolaru se menja u zavisnosti od svetskih događaja, cena energije, politike FED-a i međunarodnih kriza.

Švajcarski franak je uvek "skakutao", naročito 2015. godine kada je naglo ojačao, dok je britanska funta doživljavala velike oscilacije tokom Bregzita i drugih globalnih pritisaka.

U poređenju sa tim, stabilnost dinara prema evru je prava sigurnost za Srbiju, te građani mogu da računaju na predvidljiv kurs, štede u dinarima i investiraju bez prevelike brige.

Stabilne devizne rezerve

Stabilne devizne rezerve su ključni razlog zašto dinar ostaje otporan u kriznim vremenima. One predstavljaju novac i druga sredstva koja centralna banka drži u stranim valutama i zlatu. Kada postoji dovoljno rezervi, država može da reaguje na valutne šokove i smiri tržište.

U Srbiji, Narodna banka je godinama gradila rezerve, kombinujući dolare, evre i zlato. Prema saopštenju Narodne banke Srbije, bruto devizne rezerve Srbije su na kraju maja 2025. iznosile oko 27,39 milijardi evra,  što je dovoljno da pokrije nekoliko meseci uvoza i zaštiti dinar od naglih udara na tržištu.

Ove rezerve omogućavaju centralnoj banci da, po potrebi, interveniše na deviznom tržištu i održi kurs stabilnim. Na primer, kada su se tokom pandemije ili posle početka rata u Ukrajini pojavile spekulacije o naglom padu dinara, NBS je korišćenjem deviznih rezervi uspela da smiri tržište i zadrži stabilnost.

Pored toga, jake rezerve šalju signal poverenja međunarodnim investitorima i domaćim privrednicima. One potvrđuju da Srbija može da odgovori na krizne situacije i da građani i firme mogu računati na stabilnu domaću valutu čak i kada globalni tokovi postanu turbulentni.

Uloga zlata u stabilnosti valute

Zlato kao sigurnosni oslonac uvek ima posebnu ulogu u ekonomiji. Za razliku od valuta, njegova vrednost ne zavisi od odluka centralnih banaka ili političkih previranja. Zato se koristi kao "sigurnosna mreža" kada globalni finansijski sistemi postanu nestabilni.

Srbija deo svojih deviznih rezervi drži upravo u zlatu. To znači da, čak i kada dolazi do naglih promena na svetskim tržištima, država ima stabilnu imovinu koja ne gubi vrednost. Na taj način zlato dodatno jača poverenje u dinar i stabilnost ekonomije.

Srbija značajan deo svojih deviznih rezervi drži u zlatu - više od 50 tona plemenitog metala, što je najviši nivo od vremena nekadašnje SFRJ i čini oko 17,2 % ukupnih deviznih rezervi zemlje.

Prema podacima Narodne banke Srbije, ova količina zlata ima tržišnu vrednost od oko 6,19 milijardi evra, što dodatno jača finansijsku otpornost Srbije u kriznim vremenima.

Srpska centralna banka je bila među najaktivnijim kupcima zlata u Evropi tokom proteklih godina, značajno povećavši rezerve od ranih 2010‑ih, što pokazuje dugoročnu strategiju diverzifikacije i zaštite od globalnih šokova.

Period korone i rat u Ukrajini - dinar nije pao na testu

Dinar je bio na "testu" tokom velikih svetskih kriza. Prvi ozbiljan test bila je pandemija COVID‑19, kada je globalna ekonomija stala, uvoz se usporio, a potrošnja pala. Uprkos tome, kurs dinara prema evru ostao je stabilan, zahvaljujući jakim deviznim rezervama i brzoj reakciji Narodne banke Srbije.

Drugi veliki izazov stigao je početkom 2022. godine, kada je rat u Ukrajini doneo energetske šokove i povećao inflaciju u svetu. Dok su mnoge valute nestabilno reagovale, dinar je uspeo da održi vrednost, delom i zbog stabilnog kursa evra, ali i zbog adekvatne kombinacije rezervi u stranoj valuti i zlatu.

Spekulacije i medijske prognoze o mogućem padu dinara na 220 za evro nisu se ostvarile. NBS je intervenisala na tržištu kada je bilo potrebno, smirujući paniku i osiguravajući predvidljiv kurs, što je omogućilo da građani i privreda nastave sa normalnim poslovanjem.

Takođe, jedna od konkretnih mera kojom je Narodna banka Srbije doprinela stabilnosti kursa bila je stroga regulacija kurseva koje menjačnice mogu da primenjuju. Prema odlukama NBS, prodajni kurs evra u menjačnicama ne sme biti viši od zvaničnog srednjeg kursa za više od 1,25 %, a kupovni ne sme biti niži za više od 1,25 %, što praktično ograničava koliko menjačnice mogu “nabiti” svoje cene iznad realnog kursa koji objavljuje centralna banka.

NBS redovno kontroliše menjačnice kako bi se osiguralo da se poštuju propisi i da ne dolazi do neopravdanog povećanja kursa na štetu građana.

U decembru 2025. centralna banka je reagovala dodatnim merama - privremeno je ukinuta provizija kojom su menjačnice mogle povećavati cenu evra, upravo da bi se sprečilo stvaranje psihološke panike i "naduvavanja" kursa izvan realnih vrednosti.

Ove regulatorne mere, zajedno sa kontrolama i mogućim sankcijama za kršenje pravila (novčane kazne ili oduzimanje licence), značajno su smanjile prostor za špekulativno formiranje kursa u menjačnicama i doprinele tome da kurs dinara ostane stabilniji čak i kad su globalne tenzije visoke.

Panika i predviđanja o kursu od 220 dinara

Tokom 2025. godine, mediji i korisnici društvenih mreža lažno su najavljivali da bi kurs evra mogao da skoči na 220 dinara, stvarajući osećaj panike među građanima i privredom. Međutim, realni podaci pokazuju suprotno: kurs evra je tokom decembra 2025. i početkom 2026. ostao stabilan u rasponu 117–118,5 dinara, a dinar je zadržao vrednost uprkos globalnim ekonomskim pritiscima. 

Jedan od razloga što se spekulacije nisu ostvarile bila je intervencija NBS-a i regulatorne mere. Menjačnicama je data stroga preporuka, dok je centralna banka aktivno koristila devizne rezerve od 29 milijardi evra za smirivanje tržišta. Kombinacija snažnih rezervi, zlata i jasnih pravila za menjačnice sprečila je špekulativno "nabijanje" kursa i očuvala stabilnost dinara. 

Dinar stabilan kao stena

Stabilnost dinara tokom pandemije, geopolitičkih šokova i medijskih spekulacija pokazuje da Srbija ima čvrstu finansijsku podlogu i predvidljivu ekonomiju. Jaki devizni fondovi, zlato i efikasna politika NBS-a omogućili su građanima i privredi da planiraju i posluju bez straha od naglih promena kursa.

Ova otpornost nije samo brojka u bilansima - ona je sigurnost za svakodnevni život, za štednju i investicije, i potvrda da Srbija može da se nosi sa globalnim krizama. Dinar danas nije samo valuta, već simbol stabilnosti i ekonomske samostalnosti u turbulentnom svetu.