МИЛОШЕВИЋ ПРИВАТНО: Ево какве је Слоба причао ВИЦЕВЕ! (ВИДЕО)
На данашњи дан пре тачно 10 година у притворској јединици Хашког трибунала умро је бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић. О његовог дугогодишњој владавини много тога се зна, али мало је познато да је умео да прича вицеве.
Сви се, верујемо и данас, одлично сећамо чувених Милошевићевих говора и крилатица које су наставиле да живе – што због оригиналности, што због ироније коју и данас изазивају.
Милошевићеви говори су били карактеристични по томе што их је углавном започињао са "Драги грађани" и завршавао их са "Живели."
ОТКРИВЕНО ПОСЛЕ 20 ГОДИНА: Ево о чему су Милошевић и Јељцин причали на МИСТЕРИОЗНОМ састанку!
Чувени говор на Газиместану
Опште је познат и препричаван говор који је Милошевић одржао на Газиместану приликом прославе 600. годишњице Косовске битке. Говор почиње формулом обраћања уобичајеном у комунистичком свету: "Другови и другарице", а већ у првој речници каже оно што комунистички лидери пре Милошевића нису говорили - да земља у којој живе има срце у једној својој покрајини, на Косову.
Успон Слободана Милошевића почео је чувеним "Нико не сме да вас бије!" изговореним на Косову пољу 24. априла 1987. године.
Ништа мање није познато ни оно чувено "Волим и ја вас", које је изговорио на контрамитингу 24. децембра 1996. године у Београду.
СЛОБИН ГОВОР КАО ПРОРОЧАНСТВО: Милошевић знао шта ће ДОС направити од Србије?! (ВИДЕО)
Оно што је међутим мало познато је да је Слоба умео да се шали и да прича вицеве.
Погледајте како је то Милошевић радио:
Подсетимо, Милошевић је рођен 20. августа 1941. у Пожаревцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године. Маја 1989. изабран је за председника Председништва СР Србије. На првим директним изборима, децембра 1990, изабран је за председника Србије.
Претходно, на оснивачком конгресу Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, постао је први председник те странке образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992. поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.
Ухапшен је 1. априла 2001. године, а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године. Умро је од срчаног удара након 5 година у затвору педесетак сати пре завршетка извођења сведока.
Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу, 18. марта 2006. године.
