Басет: Пас о коме је и Шекспир писао

У Енглеској је сигурно познат од 16. века јер га Шекспир невероватно прецизно описује у Сну летње ноћи: "Моји гоничи боје песка са тешким подбрадком, ниско спуштеним главама скупљају јутарњу росу; искривљених колена, ниских стомака, спори у потрази, али увек уједначених гласова, који одзвањају као звона."

После укрштања са псом светог Хуберта, басет је у Великој Британији попримио данашње карактеристике: куполасту главу, опуштену кожу, обешене усне. Први енглески басет, увезен је у Сједињене Државе крајем 19. века и постао је, након америчке селекције, најпознатији луксузни и изложбени пас. Мада делује неспретно, басет је веома окретан пас. То је добар гонич зечева, срндаћа, кунића, чак и дивљих свиња. Тврдоглав је и мора се васпитавати са ауторитетом. Басет је мио и умиљат сапутник, веома нежан према деци.

Има велику и пропорционалну главу, са куполастом лобањом и веома израженом потиљном квргом. Кожа је опуштена, дубоко изборана изнад лука обрва када је глава спуштена. Нос је таман и најчешће црн, са великим, јако отвореним ноздрвама.

Може бити и боје јетре, у складу са бојом длаке. Тамне усне обешене су ка напред и назад, дајући њушци четвртаст изглед. Очи су смеђе, благо упале, са видљивим црвенилом, пише "Životinje.rs". Поглед им је тужан и замишљен. Баршунасте уши су дуге, постављене ниско и назад и висе у наборима, благо се савијајући унутра. Врат је снажан, правилно дуг и доста савијен, са веома израженим подбрадком. Предње ноге су кратке, снажне и масивне. На дубоким и пуним грудима оцртава се испупчена грудна кост. Леђа су права, а задњи део тела јако мишићав. Реп који се наставља на кичму је благо савијен и носи га весело. Длака је кратка и глатка, густа и углавном беле и браон боје, али су допуштене све типичне боје гонича.

Погледајте и: Аргентински пас: Велики пас, велико срце 

Амерички водени шпанијел: Коврџави цуњавац