ЦИТАТИ Бекима Фехмијуа који је желео да Србима покаже другачије Албанце

Беким Фехмију је био српско-југословенски глумац албанског порекла, рођен на данашњи дан (1. јуна) 1936. године.

Био је глумачка звезда бивше Југославије и играо је 41-ом филму снимљеном од 1953. до 1998. године.

Фехмију је био први косовски Албанац који је глумио и у филму и на позоришту. За његове улоге се каже да су промениле историју југословенске кинематографије.

Глумац је 2010. пронађен мртав у свом стану у Београду. Иза себе оставио књигу мемоара "Блиставо и страшно", која је одлично објаснила вечити јаз између Срба и Албанаца. По мишљењу многих, баш ова књига је помогла да се "чују" обе стране.

Овим штивом је Беким желео да Србима покаже Албанце какве не познају, не би ли свима било лакше.

Представљемо вам одломке из књиге.

- Мајка ме је родила у кошуљици, у понедељак 1. јуна 1936. у 6.30 по подне, у Сарајеву, у Улици Нова махала бр. 6 - гласи прва реченица одељка о 1936. години којом почиње прича Бекима Фехмиуа.

- Тек кад сам препознао једног вршњака који често пролази поред наше куће, схватио сам да су Срби. Најстарији међу њима обрати се мом вршњаку и нешто му рече. Овај, пак, сав намргођен, одречно заврте главом. Младић њему удари чвргу и, као случајно, у окрету, опали ми шамар. Ја се окренух, кад, оно, стиже шамар из другог правца. Ударци стижу са свих страна. По глави, по лицу, по леђима. Најстарији младић начас застаде и нешто предложи. Одједном се њих петорица бацише на мене. Ухватише ме за руке и ноге и повукоше према ивици пута. Опирем се свом снагом. Баците то шиптарско копиле у Бистрицу – викну неко из гомиле. До тог тренутка нисам пустио ни гласа, али сада, висећи над огромним камењем и брзом реком на висини од петнаест метара, продрах се из све снаге, и више од тога. Копрцам се ногама по ваздуху, тражећи ослонац. Сада ћемо да ти приредимо такво купање да ти више никад неће бити потребно – рекоше ми младићи, држећи ме за чланке и замахујући мојим телом над амбисом. Осећам како ми језа креће уз кичму све до темена. Младићи још неколико пута заљуљаше моје тело над Бистрицом, извукоше ме и треснуше о прашњави друм. Сваки од њих ме још по једном шутнуо ногом, не бирајући место, и одоше. Само ме мој вршњак није ниједном ударио.

- На почетку педесетих година ученике су "раздвајали на националној основи још од првог разреда гимназије. Српски ученици су улазили у зграду на један улаз, а Албанци на други. Ми смо имали учионице на првом спрату, а Срби на другом. Касније су нас уводили по разредима, на исти улаз, али увек раздвојене. У току великих одмора у школском дворишту није било дружења. Свако се држао свога тора.

- Бака Хили ми је давно рекла: "Немој случајно да пљунеш у поток, јер ће ти остати крива уста!"

- Ја Беким (благослов) последњи сам од мушке деце. Имам велику и готово увек ошишану главу. Мене сви воле и увек се радују кад ме виде; дају ми новац да купим сладолед или салеп (слатки напитак), на пример адвокат са Папаз-чаршије или мој ујак Мазлум.