БЕЗ СОВЈЕТСКИХ САВЕЗНИКА: Одржава се "хладноратовска" парада победе у Москви

Парада, без лидера великих победничких сила, могла би да буде још један прилог покушšаја "ревизије историје", на коју Москва упозорава већ годинама, али и показатељ да су у праву они на Западу који тврде да је могуће изоловати Русију.

Шавови по којима је украјинска криза поделила свет препознатљиви су и у најави учесника предстојеће параде на Црвеном тргу, па су тако изостанак најавили председник САД Барак Обама, француски председник Франсоа Оланд, британски премијер Дејвид Камерон, али и немачка канцеларка Ангела Меркел.

Најочигледнија тачка спорења свакако је украјинска криза, али њој је претходила и деценија захлађења односа Москве и Вашингтона, што је довело до тога да се стање сматра веома сличним, ако не и једнаким хладноратовским односима.

Руски председник Владимир Путин први је најавио нови "хладни рат", 2007. године, због, како је рекао, америчких планова о изградњи "ракетног штита" у Европи.

Наредне године, дошло је до правог, краткотрајног рата, односно руске војне интервенције у Грузији, а последица тога било је отцепљење Јужне Осетије и Абхазије, које је Москва признала као независне државе, што је додатно погоршало њене односе са Западом.

У односима Брисела и Москве природни гас који извози Русија није само роба, него понекад и политичко средство за остварење интереса, па је тако током зиме 2009. године Русија привремено зауставила снабдевање због наплате дугова за транзит преко Украјине да би прошле године због отпора ЕУ одустала од дуго најављиваног пројекта Јужни ток.

Све то догодило се само десетак година од како је, 2005. године, у Москви обележавана 60. годишњица победе над нацистичком Немачком, када је клима била сасвим другачија, па је поред руског председника Владимира Путина стајао тадашњи амерички председник Џорџ Буш, док су у свечаној ложи били и француски председник Жак Ширак и немачки канцелар Герхард Шредер.

Слично је било и на паради поводом обележавања 50. годишњице, 1995. године, када су заједно били тадашњи руски и амерички председници Борис Јељцин и Бил Клинтон, а том приликом у Москви је одржан дводневни самит о европској безбедности.

Додушšе, пре пет година на Паради победе у Москви НАТО јединице су први пут ступиле на тло Русије. Тада су у свечаном дефилеу на Црвеном тргу учествовале савезничке јединице - америчке и британске копнене снаге и француска авијација, а истога дана продефиловали су и украјински војници у саставу копнених снага, као и почасна гарда Пољске.

Амерички председник Барак Обама није присуствовао паради, као ни тадашњи британски премијер Гордон Браун, а, према тврдњама британских медија, Путин је, као руски премијер, одбио предлог да уместо њих дођу потпредседник САД Џозеф Бајден и принц Чарлс, па су делегације ове две земље представљали амбасадори.

Председавајући Савета ЕУ Доналд Туск, изјавио је ове седмице да неће доћи 9. маја у Москву, а, према речима шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, долазак су потврдили председници Чешке и Кипра, као и премијери Словачке и Грчке, шро су западни медији прокоментарисали као да је „Путин поделио Европу“.

Од европских држава које нису чланице ЕУ присуство својих челника, како је навео Лавров, потврдиле су Србија, Босна и Херцеговина, укључујући председника Републике Српске Милорада Додика, Исланд, Македонија, Црна Гора и Норвешка.

Долазак су потврдили кинески лидер Сји Ђипинг, председници Јужне Африке, Монголије и Вијетнама, као и лидери Кубе и Северне Кореје, односно укупно лидери 26 држава.

Својеврстан куриозитет представља најава доласка севернокорејског председника Ким Џонг Уна, којем ће путовање у Москву бити прва инострана посета од ступања на дужност 2011. године.