BEZ SOVJETSKIH SAVEZNIKA: Održava se "hladnoratovska" parada pobede u Moskvi

Parada, bez lidera velikih pobedničkih sila, mogla bi da bude još jedan prilog pokuššaja "revizije istorije", na koju Moskva upozorava već godinama, ali i pokazatelj da su u pravu oni na Zapadu koji tvrde da je moguće izolovati Rusiju.

Šavovi po kojima je ukrajinska kriza podelila svet prepoznatljivi su i u najavi učesnika predstojeće parade na Crvenom trgu, pa su tako izostanak najavili predsednik SAD Barak Obama, francuski predsednik Fransoa Oland, britanski premijer Dejvid Kameron, ali i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Najočiglednija tačka sporenja svakako je ukrajinska kriza, ali njoj je prethodila i decenija zahlađenja odnosa Moskve i Vašingtona, što je dovelo do toga da se stanje smatra veoma sličnim, ako ne i jednakim hladnoratovskim odnosima.

Ruski predsednik Vladimir Putin prvi je najavio novi "hladni rat", 2007. godine, zbog, kako je rekao, američkih planova o izgradnji "raketnog štita" u Evropi.

Naredne godine, došlo je do pravog, kratkotrajnog rata, odnosno ruske vojne intervencije u Gruziji, a posledica toga bilo je otcepljenje Južne Osetije i Abhazije, koje je Moskva priznala kao nezavisne države, što je dodatno pogoršalo njene odnose sa Zapadom.

U odnosima Brisela i Moskve prirodni gas koji izvozi Rusija nije samo roba, nego ponekad i političko sredstvo za ostvarenje interesa, pa je tako tokom zime 2009. godine Rusija privremeno zaustavila snabdevanje zbog naplate dugova za tranzit preko Ukrajine da bi prošle godine zbog otpora EU odustala od dugo najavljivanog projekta Južni tok.

Sve to dogodilo se samo desetak godina od kako je, 2005. godine, u Moskvi obeležavana 60. godišnjica pobede nad nacističkom Nemačkom, kada je klima bila sasvim drugačija, pa je pored ruskog predsednika Vladimira Putina stajao tadašnji američki predsednik Džordž Buš, dok su u svečanoj loži bili i francuski predsednik Žak Širak i nemački kancelar Gerhard Šreder.

Slično je bilo i na paradi povodom obeležavanja 50. godišnjice, 1995. godine, kada su zajedno bili tadašnji ruski i američki predsednici Boris Jeljcin i Bil Klinton, a tom prilikom u Moskvi je održan dvodnevni samit o evropskoj bezbednosti.

Dodušše, pre pet godina na Paradi pobede u Moskvi NATO jedinice su prvi put stupile na tlo Rusije. Tada su u svečanom defileu na Crvenom trgu učestvovale savezničke jedinice - američke i britanske kopnene snage i francuska avijacija, a istoga dana prodefilovali su i ukrajinski vojnici u sastavu kopnenih snaga, kao i počasna garda Poljske.

Američki predsednik Barak Obama nije prisustvovao paradi, kao ni tadašnji britanski premijer Gordon Braun, a, prema tvrdnjama britanskih medija, Putin je, kao ruski premijer, odbio predlog da umesto njih dođu potpredsednik SAD Džozef Bajden i princ Čarls, pa su delegacije ove dve zemlje predstavljali ambasadori.

Predsedavajući Saveta EU Donald Tusk, izjavio je ove sedmice da neće doći 9. maja u Moskvu, a, prema rečima šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, dolazak su potvrdili predsednici Češke i Kipra, kao i premijeri Slovačke i Grčke, šro su zapadni mediji prokomentarisali kao da je „Putin podelio Evropu“.

Od evropskih država koje nisu članice EU prisustvo svojih čelnika, kako je naveo Lavrov, potvrdile su Srbija, Bosna i Hercegovina, uključujući predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, Island, Makedonija, Crna Gora i Norveška.

Dolazak su potvrdili kineski lider Sji Điping, predsednici Južne Afrike, Mongolije i Vijetnama, kao i lideri Kube i Severne Koreje, odnosno ukupno lideri 26 država.

Svojevrstan kuriozitet predstavlja najava dolaska severnokorejskog predsednika Kim Džong Una, kojem će putovanje u Moskvu biti prva inostrana poseta od stupanja na dužnost 2011. godine.