Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЦИТАТИ МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА: Можда ово буде земља за нас

26.02.2015. 15:13
Пише:
Србија Данас
Milan Mladenović
Милан Младеновић / Извор: Фото: Youtube Printscreen/pekovujovic

Он је био мушкарац који је освајао женска срца, фронтмен култног бенда Екатарина Велика, његове песме се и даље певају са једнаким жаром као некада, а његове речи су оставиле дубок траг чак и након толико времена од његовог одласка.

Милан Младеновић, "дечак из воде“, који је Маји Маричић приредио ту част да јој посвети песаму "Очи боје меда“, био је легенда која је прерано отишла. О његовом приватном животу се мало зна. Можда зато што је био тајанствен, а можда зато што није имао времена да о себи нешто каже.

Међутим, његов дечачки дух је наставио да живи кроз његове песме, али и снажне речи које су данас остале као најлепши цитати једног периода.

Он је био пун енергије која је избијала из њега и на сцени је заиста живео пуним плућима:

  • Људи се обично плаше да ослободе енергију зато што на тај начин откривају знатан део себе и своје личности. Тиме, значи, показујемо своја унутрашња доживљавања и преживљавања. С друге стране, многи не воле да виде тај енергетски набој, јер их то застрашује. Нема разлога потискивати оно што је у нама. 

О човеку који живи на овом свету је размишљао дубоко:

  • Прилагодљивост животу може да буде позитивна особина, али, по мени, то је исто као и данак животу. Уколико се прилагођаваш нечему што не желиш, онда сузбијаш своју личност. У том смислу, та прилагодљивост постаје, пре свега, морбидна и негативна. Шта на крају бива? Од младог и перспективног човека ствара се крајње бескористан тип.

Био је свестан времена у ком је живео и није био задовољан. Сматрао је да сви заслужујемо боље:

  • Стојимо на рубу неке разјапљене провалије, а изнад нас разбуктала се вулканска лава, која почиње да цури, растеже се по нама, народу. Шта бисмо ми сад могли да урадимо? Не знам ни сам. Чини ми се да смо потпуно „стиснути“, не можемо ни корак назад, али ни корак напред. Можда би нам помогла промена политичких и економских услова или, пак, државни удар? Можда, кажем...   

Стога је увек и заговарао идеју да не одустајемо од себе и онога што заслужујемо:

  • Борите се за своју личну слободу и демократију. Не дозволите да вас неки лажни сребрњаци и криво "оправдане" норме угуше и оптерете. Борите се за свој живот.

Можда тек тад увидимо да:

  • У сваком поразу ја сам видео део слободе. И кад је готово, за мене, знај, тек је почело!

Можда ће тада ово бити "земља за нас"!