ДВОСТРУКИ АРШИНИ ХРВАТСКЕ "ЈУСТИЦИЈЕ": Више вреди хрватска свиња него српски живот
При покушају сумирања онога што је хрватско тужилаштво урадило по питању процесуирања ратних злочинаца, стиче се утисак да хрватска “Јустиција” треба добро да искалибрише вагу.
Истражили смо како двадесет година од Олује, злогласне војне акције републике Хрватске чији је циљ био заузимање највећег дела Републике Српске Крајине и у току које је са територије РСК избегло преко 250.000 Срба, изгледа реалност када је привођење правди оних који су чинили ратне злочине у питању.
Увидом у службена документа која се тичу процесуирања ратних злочинаца стиче се утисак о, најблаже речено, скандалозној размери у броју процесуираних припадника оружаних снага Хрватске са једне, и припадника ЈНА са друге стране.
Наиме, према званичним подацима које смо добили од Сава Штрпца, бившег члана комисије Владе РСК за размену заробљеника и предају посмртних остатака и председника Информационо- документационога центра “Веритас”, процесуирано је више од 3.600 лица од којих је тек 120 припадника оружаних снага Хрватске, док су остали припадници ЈНА.
Од тог броја, 1.577 лица има активан статус, што значи да су под истрагом, под оптужбом или правоснажно осуђени. Остали предмети су обустављени у некој фази кривичног поступка, најчешће због смрти или преквалификације ратног злочина у оружану побуну, док су неки ослобођени након суђења или су оптужнице одбијене због повлачења од стране тужиоца.
"Од 1.577 процесуираних, само 45 су припадници оружаних снага Хрватске, док су остали припадници ЈНА, односно Срби. То је поражавајућа статистика којој у прилог говори и чињеница да и бивши хрватски председник Иво Јосиповић у својој трилогији о суђењима пред хрватским судовима наводи да су Хрвати заступљени тек са неких 1,93 одсто”, почиње причу за наш портал Саво Штрбац.
Штрбац подсећа и на 2011. годину када је наше тужилаштво коначно почело да ради на предметима које су преузели од војних судова и доставило оптужницу на којој су се налазила 44 имена, између осталих и Шекс, Главаш и други.
"То је у Хрватској изазвало бурну реакцију и одмах је у Сабору, на предлог владе донесен "закон о ништетности", тј. о поништавању судских аката и пресуда, оптужница и судских решења војних и цивилних судова бивших република, којим је одлучено да само правосудна државна тела Републике Хрватске могу пред хрватским телима процесуирати држављане за кривична дела везана за 'Домовински рат'. Тиме се заправо штите хрватски ратни злочинци од изручења, процесуирања и затварања у Србији”, каже Штрбац и додаје да тај закон функционише и даље, Хрвати се позивају на њега, а од његовог објављивања скоро да је престала сарадња тужилаштава Србије и Хрватске.
Он додаје да то није једини пример двоструких аршина које хрватско правосуђе користи приликом решавања случајева из такозваног “Домовинског рата”. Наиме, висина изречених казни и квалификација ратног злочина речито говоре о томе да пред хрватским правосуђем нису сви једнаки:
"Србима се као ратни злочин квалификују крађа беле технике и кућних апарата, као и крађа домаћих животиња. Имали смо пресуду где је човек осуђен на 8 година јер је убио 3 свиње и 4 коња чији власници су били Хрвати. Са друге стране, имамо случај Михајла Храстова, Хрвата који је за ратни злочин Коранском мосту 1991. године у којем је убијено 13 заробљених војника, после 23 године трајања процеса осуђен на 4 године затвора. То је, отприлике, тај однос”, наводи Штрбац и додаје да је хрватско правосуђе обесмислило и деградирало једно од најозбиљнијих кривичних дела какво је ратни злочин.
“Они су тако озбиљно кривично дело свели на смејурију, изругивање, убијање животиња и крађу беле технике. Да не говоримо о томе што су и они ретки осуђени Хрвати често добијали казне које су испод минималне која је одређена за ратни злочин, а то је 5 година. Постоје осуђеници за ратне злочине који су у затвору провели непуних годину дана”, наводи Штрбац за Srbijadanas.com.
Са друге стране, имамо овдашње правосудне органе који су само једног Хрвата правоснажно осудили за ратне злочине над Србима. У питању је Вељко Марић, који је недавно изручен Хрватској, иако се против њега води истрага за још једно кривично дело убиства.
Подсећамо, уз тај трансфер Марића у Хрватску, без обзира што није било реципроцитета, ипак је договорено и то да се прочешља попис од око 2.900 особа које живе у Србији, а које Државно тужилаштво у Хрватској терети за ратни злочин, док српска страна треба то да учини са пописом од око четрдесетак Хрвата, дакле опет очигледан несразмер у корист комшија.
Све у свему, када се сумира стање 20 година након крвавог грађанског рата на простору бивше СФРЈ, остаје горак осећај да правда није иста за све: Док се Српском народу са 23.000 жртава и укупно 11 векова робије сваки час покушава да пришије етикета геноцидног, наше комшије из Европске уније организују помпезну војну параду којом славе то што су пре 20 година отерали 250.000 људи са њихових вековних огњишта.
