ЕПС дугује 91 милијарду динара
БЕОГРАД - „Електропривреда Србије“ од 2008. до 2013. године задужила се 220 милиона евра и повећала укупан дуг на 800 милиона евра или са 51 на 91 милијарду динара. Тако се ЕПС убрзано приближава државним фирмама које су велики дужници, попут „Србијагаса“ и „Железница Србије“, чије кредите враћају сви грађани.
У исто време ЕПС је на захтев Синдиката 2012. запосленима одобрио позајмицу од 50.000 динара или укупно 1,5 милијарди. И почетком ове године добили су, како наводи Фискални савет (ФС), још 2-2,3 милијарде динара.
Добит које нема
У ЕПС је тада саопштено да није реч о класичној позајмици, већ о исплати добити из 2013, што значи да неће морати да се враћа. Упоредо са овим информацијама и недавним незваничним вестима да је Немачка озбиљно заинтересована за ЕПС и да је већ било преговора о стратешком партнерству, све је јасније да ће излаз из дугова држава потражити и у страном капиталу.
Иначе, ФС је навео да је ЕПС објавио да је остварио добит, али касније није имао новца да део профита уплати у буџет. У Фискалном савету наводе да је задуженост ЕПС повећана са 580 на 800 милиона евра или са 51 на око 91 милијарду динара.
"ЕПС је морао да се задужује јер од наплаћених услуга није био у стању да у потпуности финансира ни основно одржавање производних капацитета. Дугорочне обавезе на крају 2013. биле су 66 милијарди, а краткорочне 122, од чега су 13 обавезе према добављачима, па се неликвидност ЕПС прелива и на друга предузећа", наводи Фискални савет.
Високо задужење не мора да буде проблем ако фирма кредите троши на улагања и ако може да их отплаћује. Ако не може, враћање зајма преузима државни буџет као гарант, то јест сви грађани. „Србијагас“ то није могао 2013, па је држава морала да плати пет милијарди, а цех би ове године могао да буде 17 милијарди.
Ако ЕПС не може да плати, платиће грађани
Грађани ће отплатити и пет милијарди кредита „Железница“ у наредне три године. У Фискалном савету наводе да ЕПС досад није стварао непосредан трошак за буџет, али у будућности то није искључено.
"Задуживање како би се обезбедила ликвидна средства у 2012. и 2013. говори да постоји могућност потешкоћа у отплати доспелих обавеза из сопствених средстава, а слично се дешавало у „Србијагасу“ пре неколико година. Ако се стање погорша, држава би морала да директно плаћа финансијске обавезе ЕПС", наводе у Фискалном савету.
У ЕПС наводе да због дугогодишње неекономске цене струје цена покривају само оперативне трошкове, па су приморани да се задужују за велике инвестиције.
"Осим кредита за инвестиције, ЕПС је током 2010-2012. био приморан да се задужи и краткорочно у циљу превазилажења ефеката лоших климатских услова, изузетно хладна зима 2012. и сува лета с ниским акумулацијама, који су смањили производњу и повећали увоз. Истовремено, потраживања од купаца су са 942 милиона евра на крају 2008. повећана на 1,2 милијарде евра на крају 2013, због чега се ЕПС додатно задужио како би платио обавезе држави, добављачима и потрошачима", наводе у ЕПС и додају да су запослени скоро вратили позајмицу с краја 2012, а очекује се договор и за ону из 2013.