ИНТЕРВЈУ СРБИЈА ДАНАС: "Када је амфибијски транспортер налетео на гол"
Речна флотила као и све друге војне јединице Војске Србије успешно су обављале своје задатке у угроженим подручјима које су своју активност започеле у ноћи између 14. и 15. маја у општини Лозница. Након тога војне јединице се "селе" у Уб, Шабац и Обреновац на које се помера критично тежиште... Овим речима започео је своју причу за Србију Данас пуковник Андрија Андрић који је храбро са осталим припадницима речне флотиле до данашњег дана спашавао људе стављајући свој живот на коцку.
Од ког дана је речна флотила ангажована у спашавању становништва?
АНДРИЋ: Припадници речне флотиле од првог дана су у Лозници када се излила река Јадар. Много људи је било угрожено па смо у алуминијумским чамцима и возилима високе проходности извлачили људе из угрожених села. Два дана касније општина Шабац је била угрожена, па смо послали људство тамо а ангажовали смо се и око насипа.
Да ли можете да издвојите ситуацију најтежу по припаднике речне флотиле?
АНДРИЋ: У Обреновцу смо од првог дана. Најтежу ситуацију имали смо у школи Јефимија где се налазило више хиљада угрожених жена са децом, старих, оболелих, изнемоглих. Том подручју је било тешко прићи јер је била јака струја која није дозвољавала да приђемо школи, али негде око поноћи успели смо да са једним амфибијским транспортером дођемо до школе и тада је почела евакуација трудница, деце и старих.
Дуго сте у речној флотили...Да ли памтите још неку, овакву несрећу у региону?
АНДРИЋ: Ја сам своју каријеру започео у морнарици... Био сам 24 године припадник морнарице у Републици Србији и данас сам командант речне флотиле, али никад нисам доживео овако нешто нити сам могао да претпоставим да ће доћи до овако катастрофалних поплава.
Од тешких ситуација у којима сам се налазио ових дана издвојио би први долазак у школу Јефимија, где смо имали прилику да видимо жене у седмом и осмом месецу трудноће, са малим бебама од месец дана до неколко месеци, на киши и у тешким временским условима, ноћу. Вода која улази у школу, а ви их преносите у транспорете, не можете одма ни да им дате чисту топлу одећу јер немате услова за то. Јер знате, било је најбитније што више људи пренети у транспортер.
Како оцењујете организацију и рад ваше јединице?
АНДРИЋ: Што се тиче припадника речне флотиле и ангажованих ресурса, сви су деловали координисано и у складу са задацима које смо добијали од мог комаданта. Амфибијски чамци су на правцима које смо дефинисали, синхронизовано и кординисано реализовали сваки задатак. Ишло се на тежиште које је најугроженије, циљ је био да се што више људи извуче и да нема "празног простора".
Да ли је техника на задовољавајућем нивоу?
АНДРИЋ: Што се тиче речне флотиле, наравно да би желели да имамо много нових амфибијских транспортера, много малих бродова са другачијем врстом погона који нема пропелере. Мајстори који су дуго година одржавали технику успешно су припремили сва средста за сваки задатак. Сви камиони и амфибијски транспортери су били технички исправни и извршавали су задатак који је додељен.
Са ресурсима којима располажемо адекватно одговарамо изазову који је пред нас постављен.