INTERVJU SRBIJA DANAS: "Kada je amfibijski transporter naleteo na gol"
Rečna flotila kao i sve druge vojne jedinice Vojske Srbije uspešno su obavljale svoje zadatke u ugroženim područjima koje su svoju aktivnost započele u noći između 14. i 15. maja u opštini Loznica. Nakon toga vojne jedinice se "sele" u Ub, Šabac i Obrenovac na koje se pomera kritično težište... Ovim rečima započeo je svoju priču za Srbiju Danas pukovnik Andrija Andrić koji je hrabro sa ostalim pripadnicima rečne flotile do današnjeg dana spašavao ljude stavljajući svoj život na kocku.
Od kog dana je rečna flotila angažovana u spašavanju stanovništva?
ANDRIĆ: Pripadnici rečne flotile od prvog dana su u Loznici kada se izlila reka Jadar. Mnogo ljudi je bilo ugroženo pa smo u aluminijumskim čamcima i vozilima visoke prohodnosti izvlačili ljude iz ugroženih sela. Dva dana kasnije opština Šabac je bila ugrožena, pa smo poslali ljudstvo tamo a angažovali smo se i oko nasipa.
Da li možete da izdvojite situaciju najtežu po pripadnike rečne flotile?
ANDRIĆ: U Obrenovcu smo od prvog dana. Najtežu situaciju imali smo u školi Jefimija gde se nalazilo više hiljada ugroženih žena sa decom, starih, obolelih, iznemoglih. Tom području je bilo teško prići jer je bila jaka struja koja nije dozvoljavala da priđemo školi, ali negde oko ponoći uspeli smo da sa jednim amfibijskim transporterom dodjemo do škole i tada je počela evakuacija trudnica, dece i starih.
Dugo ste u rečnoj flotili...Da li pamtite još neku, ovakvu nesreću u regionu?
ANDRIĆ: Ja sam svoju karijeru započeo u mornarici... Bio sam 24 godine pripadnik mornarice u Republici Srbiji i danas sam komandant rečne flotile, ali nikad nisam doživeo ovako nešto niti sam mogao da pretpostavim da će doći do ovako katastrofalnih poplava.
Od teških situacija u kojima sam se nalazio ovih dana izdvojio bi prvi dolazak u školu Jefimija, gde smo imali priliku da vidimo žene u sedmom i osmom mesecu trudnoće, sa malim bebama od mesec dana do nekolko meseci, na kiši i u teškim vremenskim uslovima, noću. Voda koja ulazi u školu, a vi ih prenosite u transporete, ne možete odma ni da im date čistu toplu odeću jer nemate uslova za to. Jer znate, bilo je najbitnije što više ljudi preneti u transporter.
Kako ocenjujete organizaciju i rad vaše jedinice?
ANDRIĆ: Što se tiče pripadnika rečne flotile i angažovanih resursa, svi su delovali koordinisano i u skladu sa zadacima koje smo dobijali od mog komadanta. Amfibijski čamci su na pravcima koje smo definisali, sinhronizovano i kordinisano realizovali svaki zadatak. Išlo se na težište koje je najugroženije, cilj je bio da se što više ljudi izvuče i da nema "praznog prostora".
Da li je tehnika na zadovoljavajućem nivou?
ANDRIĆ: Što se tiče rečne flotile, naravno da bi želeli da imamo mnogo novih amfibijskih transportera, mnogo malih brodova sa drugačijem vrstom pogona koji nema propelere. Majstori koji su dugo godina održavali tehniku uspešno su pripremili sva sredsta za svaki zadatak. Svi kamioni i amfibijski transporteri su bili tehnički ispravni i izvršavali su zadatak koji je dodeljen.
Sa resursima kojima raspolažemo adekvatno odgovaramo izazovu koji je pred nas postavljen.
