Кад потоци постану набујале реке
Лешница, Штира, Жеравија, Скрапеж, Кладница, Турија... Реке и потоци сликовитих и идиличних имена, за које често сем мештана околних села, нико није ни чуо, претходних дана претворили су се у застрашујуће бујице које су оптеретиле корита Колубаре, Саве, Мораве и изазвале незапамћен потоп.
Без обзира на то што је реч о елементарној непогоди каква се, статистички гледано, јавља једном у хиљаду година, стручњаци се слажу - ово је упозорење које више не смемо да игноришемо.
Гаранција да се потоп оваквих или сличних размера неће поновити - нема. Ма колико то било неочекивано или ретко. Морамо да будемо спремни на могућност да сличне непогоде поново задесе Србију.
Главни узрок катастрофе која је снашла нашу земљу јесте екстремна количина падавина коју наши водотокови нису могли да прихвате. За три дана пало је више кише него што иначе падне за три месеца. Тако се догодило да безимени потоци чија су корита током летњих месци сува, нарасту до библијских размера. Или да Пожеги и Косјерићу запрети до тада безазлени Скрапеж, а у Трстенику помахнитала Љубостиња понесе све пред собом.
Како објашњавају стручњаци из Института за водопривреду „Јарослав Черни“, наши насипи пројектовани су да издрже такозване „стогодишње воде“, односно количину воде која се статистички јавља једном у веку. За бујице које су наишле нико није био спреман. Ситуацију са Колубаром чак и стручњаци описују као чудо.
(Новости)
