Kad potoci postanu nabujale reke
Lеšnica, Štira, Žeravija, Skrapež, Kladnica, Turija... Reke i potoci slikovitih i idiličnih imena, za koje često sem meštana okolnih sela, niko nije ni čuo, prethodnih dana pretvorili su se u zastrašujuće bujice koje su opteretile korita Kolubare, Save, Morave i izazvale nezapamćen potop.
Bez obzira na to što je reč o elementarnoj nepogodi kakva se, statistički gledano, javlja jednom u hiljadu godina, stručnjaci se slažu - ovo je upozorenje koje više ne smemo da ignorišemo.
Garancija da se potop ovakvih ili sličnih razmera neće ponoviti - nema. Ma koliko to bilo neočekivano ili retko. Moramo da budemo spremni na mogućnost da slične nepogode ponovo zadese Srbiju.
Glavni uzrok katastrofe koja je snašla našu zemlju jeste ekstremna količina padavina koju naši vodotokovi nisu mogli da prihvate. Za tri dana palo je više kiše nego što inače padne za tri meseca. Tako se dogodilo da bezimeni potoci čija su korita tokom letnjih mesci suva, narastu do biblijskih razmera. Ili da Požegi i Kosjeriću zapreti do tada bezazleni Skrapež, a u Trsteniku pomahnitala Ljubostinja ponese sve pred sobom.
Kako objašnjavaju stručnjaci iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, naši nasipi projektovani su da izdrže takozvane „stogodišnje vode“, odnosno količinu vode koja se statistički javlja jednom u veku. Za bujice koje su naišle niko nije bio spreman. Situaciju sa Kolubarom čak i stručnjaci opisuju kao čudo.
(Novosti)
