Какав рат планира Турска?
Након што је турски парламент отворио пут за војну интервенцију у Сирији и Ираку против припадника Исламске државе, стручњаци критикују нетранспарентност те резолуције. А Курди сумњају у намере турске владе.
Осим тога, и стране војске би требало да користе базе ове чланице НАТО, као и њен ваздушни простор у борби против џихадиста. То је уједно била и најспорнија тачка дебате у парламенту. Опозиција је тражила више информација о томе које државе су конкретно укључене и где ће те војне трупе тачно боравити у Турској, као и колико дуго. Постоји страх да би са страном војском у Турску могао да стигне и страни терор.
Подељена мишљења
Према једном испитивању јавног мњења, тек 52 одсто турског становништва одобрава војно деловање своје земље. У градовима попут Вана, Хакарија и Дијарбакира, у којима живи већинско курдско становништво, дошло је до демонстрација и масовних протеста. Демонстранти су бацали молотовљеве коктеле, а полиција користила сузавац и водене топове. Курди, наиме, нису уверени у добре намере владе у Анкари, сматрају да је прави циљ спречавање стварања аутономних курдских области на граници са Турском. "Многи сиријски Курди верују да Турска испоручује оружје Исламској држави. Било да је то истина или не – важна је чињеница да је то сада у главама људи“, каже за DW Гарет Џенкинс, политички аналитичар из Истанбула.
Нејасно је шта турска влада заиста планира, каже политиколог и колумнист Ченгиз Актар, који ради у Истанбулском центру за политику. "Резолуција турску владу овлашћује да се бори против терористичких организација у Сирији и Ираку. А сви знамо да су Радничка партија Курдистана, као и Партија демократске уније (курдска странка у Сирији) у очима турске владе терористичке организације. Пуно је отворених питања кад се ради о томе против кога Турска жели да се бори. Мировни процес с Курдима у Турској је енормно угрожен“, појашњава Актар. Стога је, додаје он, важно је да Анкара с речи пређе на дела: "Тако ћемо сви видети шта турска влада намерава – хоће ли се заиста борити против Исламске државе, и посебно напасти логистичке руте терориста које иду преко Турске.“
Много недоумица
Али не мора да значи да ће Турска ускоро напасти. Резолуција само даје ту могућност, подсећа Џенкинс. "Највећи проблем је што председник Ердоган и западне државе желе да воде два различита рата. Ердоган стално говори да жели да помогне да се свргне сиријски председник Асад. Коалиција предвођена САД, насупрот томе, жели да уништи Исламску државу. Турска додуше такође говори да се треба борити против исламиста, али је до сада мало против њих предузела“, каже Џенкинс. Додаје да би сада могло доћи до договора између САД и Турске. "Сједињене Америчке Државе смеју да корисе турске војне базе и ваздушни простор, а заузврат Турској помажу у борби против Асада“, прогнозира овај политиколог.
Што се тиче могућности за стране војске да делују из Турске – то је једна веома нетранспарентна тачка, истиче Џенкинс: "Још увек нису наведене државе или места. Али може се очекивати да ће војна база Инчирлик у близини сиријске границе бити коришћена од стране коалиције предвођене САД. Али је није вероватно да би, рецимо, америчке копнене трупе могле да буду стациониране у Турској. Председник Обама се већ изјаснио против копнених трупа.“ Још увек није јасно хоће ли се успоставити зона забране летења у Сирији и Ираку, што је тражила турска влада, додаје он.
Прочитајте и:
Нови сукоб курдских демонстраната и турске полиције
Турском премијеру крив Савет безбедности за Кобане!
