Кредит Светске банке у децембру
Шеф канцеларије Светске банке у Београду Тони Верхеијен изјавио је да Светска банка тренутно преговара са Владом Србије томе који ће се све пројекти финансирати из кредита од укупно 300 милиона долара намењеног сананцији штета од поплава.
"Договор би требало да се постигне до краја ове или у току следеће недеље, а Одбор Извршних директора Светске банке требало би да одобри овај зајам на седници 3. октобра. Ако се то догоди, новац би у Србију могао да стигне већ у децембру, дакле пре краја године", изјавио је он у интервјуу за најновији број недељника НИН.
Шеф канцеларије Светске банке је прецизирао да ће око 150 милиона долара бити одобрено за увоз струје, јер сам ЕПС не би могао то да финансира и угрозило би се финансијско пословање компаније, а верујем да је тиме Влада хтела и да избегне готово извесне рестрикције струје на зиму.
Додатних 50 милиона, како је додао, биће одобрено за санацију електроенергетских постројења и испумпавање воде из западног поља Тамнава, 70 милиона долара је помоћ пољопривредницима у 49 општина и око 22 милиона долара за санацију штета на кључним системима заштите од поплава.
Верхеијен је истакао да реформе у Србији касне, а цена кашњења је је преко милијарду евра годишње.
"Само предузећа у реструктуриању коштају Србију годишње 750 милиона долара. Одлагање фискалне консолидације довело је до повећања буџетског дефицита за 1- 2 одсто БДП-а или 500- 600 милиона евра", рекао је он.
Он је рекао да ће прави тест за Владу бити решавање судбине 502 државна предузећа, чија је продаја расписана половином августа и додао да очекује да се цео процес заврши до краја марта 2015. године.
Верхеијен се осврнуо и на изостанак конкурса за избор директора јавних предузећа у Србији и истакао да би Светска банка највише волела да конкурса буде.
„Али у овом тренутку, ургентност реформи јавних предузећа је толика да ко год може да их реформише и преокрене, може да рачуна на нашу подршку", рекао је Верхеијен, одговарајући да то важи и за Милана Бека у Железницама Србије, ако може да реформише ово предузеће.
Осврћући се на ребаланс буџета, који се спрема, шеф канцеларије Светске банке у Србији истакао је да је потребан читав пакет мера, али да је потпуно јасно да без смањења плата и пензија, није могуће смањити буџетски дефицит.
"Ипак, ни ми ни ММФ не очекујемо много од самог ребаланса већ од плана трогодишњег програмског буџета од 2015- 2017. који треба да донесе мере за заустављање растућег јавног дуга", рекао је он.
Према његовим речима, аранжман са ММФ-ом је могућ ако има политичке воље, а Влада зна шта треба да учини и колике су уштеде потребне.
"Ако Србија не направи договор са ММФ-ом то није ризик само за њу већ и за цео регион јер се негативни ефекти шире. Ипак, политички није лако направити договор, јер да су преговори о аранжману почели у јануару, радило би се о нижем проценту смањења плата и пензија. Сада је, због одлагања, то далеко више и што дуже буде трајало биће све више", истакао је он.
