МЕША СЕЛИМОВИЋ О ЉУДИМА: "Волим људе, али не знам шта ћу са њима"
28.05.2015.
12:32
Мехмед Меша Селимовић је познати српски и југословенски писац пореклом из Босне и Херцеговине који је стварао у другој половини 20 века. "Дервиш и смрт", "Тврђава", "Острво" и "Круг" су ризнице ванвременске мудрости и романи који су обележили једну књижевну епоху.
- Људи се уствари боје, зато су сурови.
- Нико никоме не може натоварити толико муке на врат колико може човјек сам себи.
- Чудан свијет, оговара те а воли, љуби те у образ а мрзи те, исмијава племенита дјела а памти их кроз многе пасове, живи и надом и севапом и не знаш шта надјача и када.
- Волим људе, али не знам шта ћу с њима.
- Улизице – то су за мене најгори људи на свијету, најштетнији, најпокваренији. Они подржавају сваку власт, они и јесу власт, они сију страх без милости, без икаквог обзира, хладни као лед, оштри као нож, као пси вјерни свакој држави, као курве невјерни сваком појединцу, најмање људи од свих људи. Док њих буде нема среће на свијету, јер ће уништити све што је истинска људска вриједност.
- До краја живота упознаваћу људе, а никад их упознати нећу; увијек ће ме збуњивати необјашњивошћу својих поступака.
- Од памтивека синови су неразумнији од очева, и разума би тако сасвим нестало, али срећом, синови постану разумни чим постану очеви.
- Грјешне мисли су као вјетар, тко ће их зауставити. У чему је побожност, ако нема искушења која се савладавају? Човјек није Бог, и његова снага је баш у томе да сузбија своју природу.
Прочитајте и: