Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Обрачуни око Крима: "Заборавили" да тамо живе и Руси

14.12.2014. 19:39
Пише:
Србија Данас - М.Н.
Podeljen Krim
Подељен Крим / Извор: Профимедиа/илустрација

Од мартовског референдума на којем су грађани Крима огромном већином изгласали уједињење са Русијом, не престају политички и економски обрачуни Запада и Истока, чији односи су нагло ''захладнели'' пошто две стране имају другачије ставове о легалности овог референдума. Међутим, последњих неколико дана захладнели односи су се нагло ''усијали'' најновијом рундом сукоба око Крима.

Дугогодишњи шеф руске дипломатије, Сергеј Лавров, искористио је недавни "спољнополитички поклон" немачке владе и на тему Крима очитао лекцију званичном Берлину. Лавров је, наиме, реаговао на текст који се појавио на интернет страници немачке владе, у којем се нетачно говори о националној структури данашњег становништва Крима. Немачки аутор једноставно је ''заборавио'' да на овом полуострву живе и Руси.

Руски министар је овим поводом упутио оштру критику властима у Берлину које су признале грешку. "Да, Руси нису наведени као становници овог црноморског полуострва, и то је грешка", признао је представник за штампу немачке владе, изражавајући жаљење због ове "редакцијске грешке", преноси данашња "Политика".

Sergej Lavrov
Сергеј Лавров / Извор: Профимедиа

Грешка је одмах исправљена и сада су у тексту наведени и ови подаци – од два милиона становника Крима, 60 одсто су Руси, а 20 одсто Украјинци. У преосталом делу становништва највећи део чине кримски Татари.

Нове санкције Криму из Европе

Статистика Крима није једина прича у којој је у главној улози ово полуострво, које је после референдума приступило Русији. Из седишта ЕУ, која не признаје овај корак, стиже најава да ће шефови дипломатије ЕУ на састанку 15. децембра усвојити нове санкције против Крима.

Како пише руски лист "Независимаја газета", ове санкције донеће нова ограничења у нафтном и гасном сектору и инвестицијама и покушаће да максимално ударе на тамошњи туризам. Руски план са друге стране, је да своје туристе максимално преоријентише на Крим. Као великог губитника од руског туризма, саветник руског предсеника Сергеј Глазјев наводи Црну Гору, због њене изразите антируске политике.

Sevastopolj
Севастопољ / Извор: Профимедиа

Наиме, Црна Гора је дуги низ година убирала профит који се броји милијардама евра, управо од руских инвестиција и туриста. Само прошле године, у Црној Гори је боравило 300.000 руских грађана што је буџету земље, према најскромнијим прорачунима, донело барем пола милијарди евра. Сада овај новац, према руским наводима, треба преусмерити на Крим.

Најважнији циљ нових европских санкција јесте да се онемогуће истраживања и експлоатацију нафте и гаса у Црном мору, у близини Крима. Нешто пре тога, земље ЕУ су увеле санкције које забрањују увоз робе с полуострва и све инвестиције у области телекомуникација и енергије.  

Naftna rafinerija na Krimu
Нафтна рафинерија на Криму / Извор: Профимедиа

Поред свега, Европска унија већ извесно време припрема и "стратегију за непризнавање поновног уједињења Крима и Русије". Како извештавају РИА Новости, "у документу ће бити прецизно наведени услови под којим 28 чланица Уније и државе Балкана могу да сарађују с организацијама и грађанима Крима".

Америка наоружава украјинску морнарицу

Ова вест додатно заокружују овај мозаик најновијих обрачуна око Крима. Наиме, у буџету америчког Министарства одбране за наредну годину 175 милиона долара предвиђено је да буде утрошено као помоћ Украјини, али и балтичким државама. Наравно, лавовски део ове суме ићи ће Украјини.

Ukrajinski ronioci
Украјински рониоци / Извор: Профимедиа

Већ се сада зна да ће Украјина највећи део новца искористити за модернизацију морнарице. Према америчком плану, део новца иде за обуку 150 војних ронилаца. Свакако, намеће се питање где би они могли бити употребљени. Пошто не могу да "роне" у Доњецку и Луганску, остаје једино могућност да оду негде на Црно море, где је уједно и највећи украјински проблем – "одбегли" Крим.

НАТО и Сједињене Државе су веома забринте од могуће милитаризације Крима, која се може одразити на готово читаво Црно Море. Главнокомандујући НАТО снага, генерал Филип Бридлав је тим поводом недавно упозорио да би "милитаризацију анектираног полуострва Крим Москва могла да искористи за успостављање контроле на целом црноморском региону".

Nuklearna raketa
Нуклеарна ракета / Извор: Профимедиа

Међутим, оно што посебно брине западне војне структуре јесу наводи да се руске снаге "које имају капацитет да буду нуклеарне" премештају на полуострво Крим, али да је непознато да ли се тамо допрема и нуклеарно оружје.

Погледајте још: