ОД СЈАЈА ДО ОЧАЈА: Судбина некада перспективног приморског града
Град који је осамдесетих година од свих приморских градова имао убедљиво највише гостију из Европе, посебно из Немачке, данас једва преживљава.
"Граду уведен стечај"
Улцињ данас броји око 1.900 запослених у привреди, што је упола мање него пре 25 година, када је толики број радника запошљавала скоро само Улцињска ривијера.
Дугогодишњи шеф градског синдиката Шефки Кеко Љамовић каже да је социјални статус радника алармантан, посебно у Општини и јавним предузећима где плате касне од четири до осам месеци.
“Улцињу је давно уведен стечај и ми то сви знамо. Ово су последице”, каже Љамовић у разговору за „Вијести”.
Животарење
Град који је осамдесетих година од свих приморских градова имао убедљиво највише гостију из Европе, посебно из Немачке, данас једва преживљава и плаћа пенале лоше политике, која је резултирала рушењем елитних хотела и ликвидацијом предузећа од значаја не само за град већ за целу државу.
Пре 25 година, Улцињска ривијера запошљавала је 1.700 радника, солана “„Бајо Секулић” 515, ГП “„Приморје” 420, “Албатрос” 102, Феријални савез 65, “Агроулцињ” 130, “Отранткомерц” 230, Јадранпревоз 45, АД “Кодре” 40, “Ултеп” 110 а Тржни центар “Приморке” из Бара 70.
Улцињска ривијера након погубне приватизације у којој су са лица земље збрисани “Галеб” и “Лидо”, данас упошљава десет пута мање радника, у Солани их нема док су кроз болне стечаје до ликвидације прошли “Приморје”, “Агроулцињ”, пекара “Кодре”, “Ултеп” и Тржни центар.
Према подацима Монстата, Улцињ је убедљиво најсиромашнија општина на приморју и са најмањом просечном платом у држави.
Некада су имали најшколованији туристички кадар, говорили више језика, подсећају подгоричке "Вијести".
Трафике пуне бивших радника
У хотелу „Лидо” сада је запослено само седам радника иако их је до приватизације било десет пута више. Радници некадашњег “Галеба” сада продају цигарете и новине по трафикама.
“Некада смо имали најшколованији туристички кадар у Црној Гори. Није било конобара или кувара који није говорио њемачки па и још понеки страни језик. Зато је тужно данас гледати те људе како продају цигарете или обилазе Биро рада”, каже Љамовић.
Прочитајте и: