Остаје ли то еврозона без Грчке?
ЊУЈОРК - Док се европски политичари боре да постигну договор с Грчком и спрече је да банкротира, стручњаци праве процене потенцијалних трошкова неуспеха.
Ниједна страна не жели да Грчка напусти зону јединствене валуте ЕУ, већ раде на условима за њен останак у зони евра: Атини је доста смањивања буџета што се од ње захтева у замену за 240 милијарди евра кредита. Нова грчка влада каже да већ шестогодишње рецесија показује да захтеви за обуздавање потрошње даве привреду.
Земље-повериоци из еврозоне, међутим, одбијају да и даље позајмљују новац без постављања тешких услова.
Без тог новца, Грчка може постати несолвентна и престати да враћа дугове у пролеће или на лето. Банкрот, или страх од њега, могао би да изазове поремећаје који би упропастили грчке банке. А то би могло да је натера да штампа сопствену валуту да би се извукла.
Аналитичари кажу би излазак Грчке из евра, или "грекзит", могао да буде хаотичан и сложен. То би вероватно укључило затварање банакаи банкомата да би се спречили људи да повлаче новац пре но што се евро може претворити у нову, јефтинију валуту. Рачуни у банкама и хипотеке би били пребачени у нову валуту. Могло би потрајати месецима добијање нових текућих рачуна што би приморало људе да користе евро за мале трансакције или да прибегавају безготовинском плаћању.
Економисти немачке Комерцбанке процењују да би привреда Грчке, која се већ смањила за четвртину од почетка кризе, опала за још 10 одсто у првој години пошто Грчка напусти евро. Нова драма би потонула за 50 или више процената у односу на евро, док би централна банка штампала новац да би опстале комерцијалне банке. То би значило да би драстично поскупели увозни лекови, возила, нафта.
Поврх тога, за грчке компаније које дугују новац добављачима у еврима, рачуни би одједном постали исувише велики да би их платиле, због чега би неке отишле у стечај. Грчке компаније које би преживеле, могле би се наћи пред захтевом да унапред плаћају у еврима за делове или сировине, те би им опала производња.
Слаба валута би домаћим произвођачима дала предност јер би увоз био скупљи. Туризам у Грчкој би постао много јефтинији за грађане еврозоне што би могло повећати потражњу. Ипак, Грчка би изгубила важан подстицај за реформу привреде, оптерећене претераном бирократијом, законима и корупцијом. У питање би могли доћи и њено чланство у ЕУ, и њена способност да тргује са земаљаме те уније.
Кристијан Шулц из банке Беренберг сматра да је Грчка која даје свега два процента БДП целе еврозоне, исувише мала да би повукла наниже целу валутну унију. "Ниједној земљи ЕУ Грчка није главни извозни партнер", рекао је Шулц.
Ако изађе из евра, Грчка не би вероватно била у могућности да отплати финансијске кредите. Ти губици би се пренели на пореске обвезнике у осталих 18 земаља зоне евра.
Фонд еврозоне за помоћ потражује од земаља 142 милијарде евра, а дугује им 53 милијарде, док Европска централна банка држи 20 милијарди евра у грчким државним обвезницама. Исто важи, највероватније, за још 50 милијарди евра које грчка централна банка дугује ЕЦБ и за друге националне централне банаке из платног промета еврозоне.
Погледајте и:
