ОТВОРЕНО СЕ ПОЗИВА НА ЛИНЧ НЕКОГ ДЕТЕТА, ЗАКАЗУЈУ СЕ ТУЧЕ: Како да родитељ спречи интернет насиље?

Насиље на друштвеним мрежама је у заступљено у великој мери. Отворено се позива на линч неког детета, исмејава се дете или група деце, заказују се туче. Насилник који врши електронско насиље има потребу да оно буде видно и свима доступно, јер у противном нема своју сврху. Циљ електронског насиља јесте да што већи број људи, односно деце виде оно што се дешава.

Како препознати насиље на друштвеним мрежама и како контролисати профиле малолетника? Већина родитеља данашњих генерација нису имали профиле и душтвене мреже у својој младости, али их то не ослобађа одговорности за неконтролисање детета у виртуалном свету.

Коме се обратити?

Центар за превенцију девијантног понашања код младих "Таргет" је у Новом Саду отворио прво Саветовалиште за електронско насиље које сарађује са Нет патролом , али и директно са институцијама које су надлежне за овај проблем. Саветовалиште је отворено 2012. године, до сада је помоћ затражило 1.670 лица. Помоћ траже родитељи, школе, деца.

"Проблем је што финансирање рада Саветовалишта сноси наша организација и то јако тешко сада функционише, тако да ћемо вероватно бити приморани да га затворимо за неки месец", каже Кикић Грујић.

Родитељи се могу обратити и свакој станици полиције у месту где живи, школи, а од 2013.године Центру за безбедни интернет Србије. 

НАЈБИТНИЈА ЕДУКАЦИЈА

"Један број родитеља нису возачи, али ипак уче своју децу како да прелазе улицу. Родитељ се мора информисати, мора имати однос са дететом такав да када постоји проблем дете може да каже, а не да скрива. Са друге стране постоје разни програми који се користе као "родитељска контрола", постоје сервиси, пријатељи који знају. Као што у стварном свету родитељ мора да зна детаље живота свог детета, са ким се дружи, где иде, исто то треба да ради и у виртуалном свету, наравно не угрожавајући приватност свог детета", каже главни координатор Центра за превенцију девијантног понашања код младих "Таргет", Биљана Кикић Грујић за SrbijaDanas.com.

Насиље на друштвеним мрежама се може елиминисати казненом политиком и едукацијом. Едукација је најбитнија јер већина деце није свесна последица онога што раде у виртуелном свету. За већину њих је то шала. Последице могу да буду од повређених осећања неког детета, па до покушаја или извршења самоубиства.

"Прво се треба обратити родитељима, а ту настаје проблем: у нашем раду са децом, сазнали смо да 2/3 њих не би рекло родитељима да има било какав проблем на интернету. Разлог је страх од казне и неразумевање од стране родитеља што нас доводи у још тежи положај, јер ако дете има проблем, коме да га пријави?", пита се коорднаторка Центра за превенцију девијантног понашања код младих.

РОДИТЕЉИ СНОСЕ ДЕО КРИВИЦЕ

Одговорност родитеља је велика. Они сами отварају деци ФБ налоге која су стара 9-10 година, а да им ништа не објашњавају и не скрећу пажњу на опасности. Веома мали број родитеља има свест о потенцијалним ризицима, до те мере да сматрају да се то дешава "тамо негде" али не код нас.

Постоји и проблем што је половина становника Србије информатични неписмена, и самим тим и не разумеју проблем. Не контролишу активности детета у виртуелном свету, не прате друштвене мреже, не информишу се, не уче. Информације које добију од стране медија су углавном сензационистичке, а не едукативне.

"Школе, просветни радници нису довољно едуковани да препознају и реагују када је у питању електронско насиље. Из тог разлога смо први акредитовали обуку, тј.семинар који је намењен просветним радницима", каже Биљана Кикић Грујић.

#DrugNijeMeta      ШЕРУЈ ДАЉЕ!      #StopVršnjačkomNasilju      ШЕРУЈ ДАЉЕ!