ОВАКО ЋЕ КИНА ОСВОЈИТИ ЕВРОПУ: Долазе Путем свиле и купују све!
Кина активно гради европски део свог амбициозног плана новог Пута свиле, уз помоћ улагања у луке од Грчке до Холандије, улагања у железницу у Грчкој и Мађарској, као и прегршт историјских државних посета високог профила.
Милијарде долара вредан план Пекинга, који има за циљ да се изграде копнене и поморске везе широм централне и јужне Азије - уз помоћ великих инвестиција у Пакистану, или уговора о градњи гасовода у државама као што су Казахстан и Узбекистан - привлачи највећи део пажње јавности.
ЗАШТО ЈЕ ТО ТАКО? Кина је друга најбогатија земља на свету, а није у Групи 7
Али најважнија награда у плану Пута свиле , који је у Кини познат под именом "Иницијатива један појас, један пут"- је Европа. То је истина, и зато што Европа представља веће и богатије тржиште него релативно сиромашне земље у степама. Такође, амбиције Пекинга нису чисто комерцијалне.
- То није економски пројекат, то је геополитичкипројекат - и то веома стратешки - каже Надеж Ролан, аналитичар у америчком Националном бироу за азијске студије.
ОДНОСИ РУСИЈЕ И КИНЕ: Убрзавање процеса формирања Евроазијске економске уније
Као што то ради широм Азије, Африке и Латинске Америке, Кина покушава да претвори свој економски продор у јачи дипломатски утицај у Европи, посебно у државама које оскудевају у новцу.
Европа се опире
У Европи, геополитичке амбиције Кине наилазе на растућу опозицију, како на улици, тако међу неким владама. Раније овог месеца, Европски парламент је издао препоруку против давања Кини "статуса тржишне економије," за чим Пекинг жуди, и зашта верује да има право 15 година након приступања Светској трговинској организацији.
Оклевање ЕУ је делимично изазвано, и због, како они сматрају, континуиране кинеске нелојалне конкуренције, укључујући и "дампинг" цене, што, како сматрају, отежава посао европским фирмама.
Европа је такође почела да иступа против кинеских територијалних амбиција у Јужном кинеском мору. Словенија је јасно показала, за разлику од јавних прогласа Пекинга, да не заузима страну у спору. У априлу, Француска је потписала уговор вредан 40 милијарди долара о изградњи напредних нових подморница за Аустралију, што је објашњено растућом француском забринутости око кинеске војне експанзије у западном Пацифику.
Недавно је Британија позвала све земље, укључујући и Кину, да поштују предстојеће одлуке међународне арбитражне комисије за проблеме Јужног кинеског мора. Пекинг је негирао легитимитет овог тела и обећао да ће игнорисати све његове пресуде.
Ови неуспеси сугеришу да постоји граница утицаја који кинеске инвестиције могу купити у Европи, упркос сталним економских тешкоћама у региону.
Задатак је олакшан захваљујући јачању кинеских предузећа у државном власништву. Пекинг је прошле године почео да охрабрује спајање међу конкурентским фирмама као покушај контроле превеликог развоја кинеске индустрије, јер је постојање неколико великих фирми у истом сектору довело до неефикасности.
Овим удруживањем су створени гиганти као што су CRRC Цорпоратион, раније две компаније за производњу железничке опреме, а сада друго по величини индустријско предузеће на свету. Компанија ЦОСЦО, спојена од неколико државних бродарских фирми је сада четврта по величини бродска компанија на свету. Обе ове мега-фирме су учестововале у последњих неколико инвестиција Кине у Европу: ЦОСЦО је преузимао делове власништва у лукама, док CRRC се ради на изградњи нових железничких линија у источној Европи.
КИНА НАОРУЖАВА СВЕТ: Кинеска војна индустрија незадрживо надире
Још један гигант у државном власништву, ChemChina, је кренуо у поход на Европу, купујући и гутајући пољопривредне фирме, фабрике гума и произвођаче машина и алата. Подршка државе њиховим куповинама јасно указује да више нису у питању само финансије. "Већина кинеских страних директних инвестиција нису обичне стране инвестиције", каже Филип Л Кор из Института Брукингс, коаутор недавно објављене књиге "Кинеска офанзива у Европи". "Уз неколико изузетака, они иза себе имају целу кинеску државу."
Један од неизречених циљева кинеског програма Пута свиле свиле је да куповина политичког савеза са земљама на том путу.
Пре неколико деценија, кинеске инвестиције у Африци су често доносиле подршку тих земаља за кинеске позиције у Уједињеним нацијама. Кинеске инвестиције у Авганистану, на пример, недавно су преведене у подршку кабулске владе за кинеске ставове поводом територијалних спорова у Јужном кинеском мору.
У Европи, кинески инвестициони бум је заиста довео до неколико дипломатских победа. Због великог улагања у енергетски сектор, кинески председник Си Ђинпинг је током прошлогодишње посете Лондону уживао највиши третман, док Кина Уједињено краљевство сматра својим најбољим пријатељем на Западу.
Неколико највећих земаља Европе, укључујући Уједињено Краљевство, Француску, Немачку и Италију су подржале Кину у стварању нове међународне развојне банке, Азијске инвестиционе банке за инфраструктуру, упркос снажном противљењу Сједињених Држава.
КИНЕСКИ УДАРАЦ ЗА КИМА: Увели ембарго Северној Кореји
Кина је свој највеће продоре постигла на периферији Европе. Она је створила нову групу, познату као "16 1", од 16 земаља Централне и Источне Европе, укључујући и неке ван Европске уније. Овај неформални клуб је дао јаку подршку кинеским инвестицијама у инфраструктуру, са већом попустљивошћу према питањима која су незгодна за Пекинг, а посебно према питању људских права. Чешка Република, на пример, која се некад залагала за независност Тибета, се сада приближава ставу Пекинга поводом контроле над том хималајском нацијом.
Пекинг поздравља Словенију као једну од 40 земаља за које Кина сматра да подржавају његову позицију у споровима у Јужном кинеском мору. Много других земаља на том списку, од Авганистана до Мозамбика и Венецуеле, су такође биле на реду за улагање.
НАЈОШТРИЈИ ПАД ОД 2009 ГОДИНЕ: Лоше вести из Кине коче већи раст цена нафте
Али Кина се такође суочава и са доста отпора - и то не само у Европи. У централној Азији, Пекинг је пожељан партнер за многе аутократске владе у региону, који поздрављају кинеско немешање у своје унутрашње послове. Али кинески растући утицај тамо има много хладнији пријем код локалног становништва. Казахстан, који је са Кином потписао уговоре вредне 50 милијарди долара, је од априла уздрман протестима због страха становништва да ће влада Кинезима отворити могућност за куповину великог дела земљишта. У суседном Киргистану, растући притисак јавности је изазвао Владу да одустане од планова да кинеским фирмама понуди уступке у рударству, у замену за враћање милијарду долара кредита.