Пет најпознатијих трејсера Србије

У паркуру су сви једнаки, нема табела, тимова, бодова, нити такмичења. На њиховом путу не постоје непремостиве препреке, уколико постоји одређена физичка спремност, добро сналажење у простору и ментални скоп, који раздваја ову вештину од екстремних спортова. Нису им потребни реквизити ни сала, најбитнији су креативност и слобода. Ово су 5 најпознатијих међу једнакима:

Богдан Цветковић

Први трејсер Србије. Након неколико година тренинга и учења, осетио је потребу да своје знање и вештине подели са другима и пружи им помоћ. Оснивач је заједнице Паркур, која је почела са радом између 2004. и 2005. Примарни циљ овог удружења био је да повеже трејсере и пружи информације, које нису могли да добију ни на једном другом месту. Учесник је у разним рекламама и радионицама, међу којима је и реклама за један познати домаћи бренд. Познат је заједницама паркура широм света.

Данијел Гиризд - Ставро

Бави се фотографијом, дизајном и извођачким уметностима. За паркур је сазнао захваљујући снимцима на интернету. С обзиром на то да о овој вештини није могао да сазна више, почео је самоиницијативно да вежба. Првенствено је највише пажње посветио триковима и елементима гимнастике. Од момента када се повезао са људима укљученим у ову причу, почео је да коригује своје тренинге у смеру размишљања и онога чиме се бави данас. За њега је паркур тачка између дисциплине и лежерности, школа где сам себи уписује оцене у књижицу, без жеље и могућности да вара. На тај начин се кроз забаву спрема за деонице у животу које нису забавне.

Страхиња Тодоровић

Дизајнер и фотошоп ентузијаста. Оно што га је привукло да се бави овим необичним спортом јесте идеја да је одговоран само за свој тренинг и да тренира само за себе. Главна заштита је разум појединца. За њега је јако битна пријатељска заједница, супротстављање такмичењу и неинсистирање на само једном елементу тренинга, већ могућност да се посвети за који год правац да се одлучи.

Иван Ватовић

Тренирао је многе спортове али, жељан промене, 2006. године одлучује се за паркур, док овај спорт још није ни био познат. Ова вештина је тада бројала свега петоро људи, док их је данас између 100 и 150. У паркуру га је привукла моћ, снага и слобода.

Коста Крунић

Као и већина других, као трејсер почиње гледајући најразличитије клипове о скоковима. За њега трејсер није само особа која тренира паркур, већ она која га живи, не у смислу да је то једина битна ствар у животу, већ да вредности које стекне кроз паркур научи да примени у свакодневици.