Pet najpoznatijih trejsera Srbije

U parkuru su svi jednaki, nema tabela, timova, bodova, niti takmičenja. Na njihovom putu ne postoje nepremostive prepreke, ukoliko postoji određena fizička spremnost, dobro snalaženje u prostoru i mentalni skop, koji razdvaja ovu veštinu od ekstremnih sportova. Nisu im potrebni rekviziti ni sala, najbitniji su kreativnost i sloboda. Ovo su 5 najpoznatijih među jednakima:

Bogdan Cvetković

Prvi trejser Srbije. Nakon nekoliko godina treninga i učenja, osetio je potrebu da svoje znanje i veštine podeli sa drugima i pruži im pomoć. Osnivač je zajednice Parkur, koja je počela sa radom između 2004. i 2005. Primarni cilj ovog udruženja bio je da poveže trejsere i pruži informacije, koje nisu mogli da dobiju ni na jednom drugom mestu. Učesnik je u raznim reklamama i radionicama, među kojima je i reklama za jedan poznati domaći brend. Poznat je zajednicama parkura širom sveta.

Danijel Girizd - Stavro

Bavi se fotografijom, dizajnom i izvođačkim umetnostima. Za parkur je saznao zahvaljujući snimcima na internetu. S obzirom na to da o ovoj veštini nije mogao da sazna više, počeo je samoinicijativno da vežba. Prvenstveno je najviše pažnje posvetio trikovima i elementima gimnastike. Od momenta kada se povezao sa ljudima uključenim u ovu priču, počeo je da koriguje svoje treninge u smeru razmišljanja i onoga čime se bavi danas. Za njega je parkur tačka između discipline i ležernosti, škola gde sam sebi upisuje ocene u knjižicu, bez želje i mogućnosti da vara. Na taj način se kroz zabavu sprema za deonice u životu koje nisu zabavne.

Strahinja Todorović

Dizajner i fotošop entuzijasta. Ono što ga je privuklo da se bavi ovim neobičnim sportom jeste ideja da je odgovoran samo za svoj trening i da trenira samo za sebe. Glavna zaštita je razum pojedinca. Za njega je jako bitna prijateljska zajednica, suprotstavljanje takmičenju i neinsistiranje na samo jednom elementu treninga, već mogućnost da se posveti za koji god pravac da se odluči.

Ivan Vatović

Trenirao je mnoge sportove ali, željan promene, 2006. godine odlučuje se za parkur, dok ovaj sport još nije ni bio poznat. Ova veština je tada brojala svega petoro ljudi, dok ih je danas između 100 i 150. U parkuru ga je privukla moć, snaga i sloboda.

Kosta Krunić

Kao i većina drugih, kao trejser počinje gledajući najrazličitije klipove o skokovima. Za njega trejser nije samo osoba koja trenira parkur, već ona koja ga živi, ne u smislu da je to jedina bitna stvar u životu, već da vrednosti koje stekne kroz parkur nauči da primeni u svakodnevici.