44 ГОДИНЕ МИСЛИЛИ ДА ИМ ЈЕ БЕБА МРТВА: Тражили умрлицу и сазнали да не постоји и да је то логично!

Слободанка Милошановић (65) из Нереснице код Кучева, пре 44 године родила је ћерку у Општој болници у Пожаревцу. Неколико дана после порођаја, доктори су јој рекли да јој је дете мртво. Без икаквог објашњења шта се десило потпуно здравој беби, дали су јој отпусну листу и рекли да је дете преминуло од жутице, каже она. Слободанка је тада имала 21 годину.

ВАША БЕБА ЈЕ УМРЛА: Саопштење БЕЗ званичних потврда СЛОМИЛО СРЦА МНОГИХ МАЈКИ!

– Све ми је било чудно. Имала сам карлични порођај, али беба је рођена здрава, ја сам је видела својим очима. По порођају су ми је одмах одвели, нису ми дали да је дојим, нити да јој дам име. Када сам требала да кренем кући они мени кажу “Дете ти је добило жутицу и умрло је” – прича Слободанка Милошановић.

Слободанки нису дали ни да види, ни да преузме своју мртву бебу. Тада се помирила са тим, била је млада и поверовала је да је дете заиста умрло.

Добила још два детета

Две године касније, 1974. године, Слободанка је добила друго дете, а већ 1978. године и сина. Заједно са мужем, Ђорђем Милошановићем, отишла је да живи у Италију, где је провела више од 20 година. У Србију и родно Кучево долазила је повремено.

СРПСКИ ПАТЕНТ: На ОВАЈ начин могла би се једном за свагда спречити КРАЂА БЕБА!

– Тада сам била млада и успела да се помирим са тим. Међутим, годинама ме је мучила мисао да ми је дете живо, а да не знам где је. Ја не желим ништа од ње, само да је видим, упознам, и да јој кажем да има родитеље, да има мајку и оца, које су одвојили од ње још док је била у породилишту. Гризе ме савест годинама, ипак је то моје дете, иако сам га видела само на порођају – наставља причу Слободанка.

Неколико година после првог порођаја (Слободанка не може тачно да се сети које су године у питању) она је у Пожаревцу тражила умрлицу свог детета. И тада је почела агонија, која траје и дан данас…

- Када сам тражила умрлицу, рекли су ми да не постоји и да је дете живо, а да је у Извод из матичне књиге рођених уписана само под презименом, без имена. Тада сам улагала жалбе свим установама, имам сву документацију из болнице, али ћерку никад нисам пронашла.

Прекинули потрагу

Након безуспешног трагања, Слободанка и муж су прекинули потрагу за дететом. Често су били на релацији Италија-Србија, јер су тамо радили. Случај је остао нерасветљен до данашњих дана, а Слободанка се задњи пут пре неколико година обратила приватном центру за несталу децу, али ни ту није било помоћи.

Инкубатор је био празан: "Ваше дете је преминуло"

Због огромног временског периода, данас је готово немогуће тражити одговорне за овај случај. Доктор који је водио трудноћу Слободанки је, према њеним речима, преминуо.

У мају ове године, Слободанка је отворила профил на Фејсбуку, поделила своју животну причу у нади да ће јој се неко јавити:

- Отворила сам тај профил, људи ми свакодневно шаљу поруке, имам преко 2.000 пријатеља, али од правих информација ни трага ни гласа. Јавила ми се била једна, чија прича се подударала са мојом, али смо касније утврдили да није она та. Она је 1966. годиште, а моја ћерка 1972. Не знам да ли ћу икад успети, али нећу престати да се надам и покушавам на све начине – завршава причу жена која 44 године тражи ћерку без имена.