Прва помоћ у незгодама код пса

КРВАРЕЊА

При разним несрећним случајевима највећу опасност по живот представљају крварења. Разликујемо спољашња, добро видљива, и унутрашња, углавном неприметна. Ипак их можемо препознати по наглом губитку крви, а симптоми су: бледило слузница, убрзан рад срца и убрзано и плитко дисање. Сам власник не може баш много тога урадити, како би свог љубимцу помогао. Једино што може јесте да натера пса да мирује. Уколико се ради о унутрашњем крварењу, питање је да ли и ветеринар може помоћи. Ветеринар ће помоћу средстава за згрушавање крви и надокнадом изгубљене крви покушати помоћи псу. Код унутрашњег крварења, псу је потребно обезбедити миран и тих кутак, у коме ће он мировањем, омогућити организму да се сам избори, пише mojaoaza.com.

Спољашња крварења су по живот мање опасна јер се лакше заустављају. До спољашњег крварења најчешће долази приликом посекотина. У сваком случају пса треба што пре одвести код ветеринара. Веома је важно пре самог одласка код ветеринара, подвезивањем зауставити крварење. На место крварења треба ставити чист пешкир или неку чисту крпу коју ћемо учврстити завојем. Овакав прекид циркулације не сме дуго трајати јер може изазвати одумирање оног дела тела које је даље од завоја.

ПРЕЛОМИ

Када дође до спољашњег прелома, доћи ће и до крварења. Крварење заустављамо како је горе наведено у тексту. Преломљену ногу затим треба умотати у чисту крпу и што пре одвести пса код ветеринара.

Код унутрашњег прелома, псу ћемо одмах помоћи уколико му преломљену ногу у што нормалнијем положају, прислонимо уз  неку дашчицу и све завијемо. Завој се не сме прејако стегнути како не би дошло до заустављања циркулације. Пса у оваквом стању треба одмах одвести код ветеринара.

ПОВРШИНСКЕ РАНЕ

Површинске ране јављају се у виду одеране и огуљене коже. Скоро се увек јавља крварење. Кожа је понекад откинута од поткожног ткива, а у рану се може накупљати прљавштина. Зато је рану неопходно испрати благим дезинфекционим средством као што су хиперманган или риванол, аодвојену кожу треба вратити на место и потражити помоћ ветеринара.

ОПЕКОТИНЕ

Опекотине најчешће настају у пожару или приликом контакта са врућим предметима или врелом водом. Кожа је оштећена, а понекад су оштећени и дубљи слојеви са мишићима и тетивама. Опекотину је најбоље не дирати и НИКАДА не замотавати, већ што пре одвести пса код ветеринара.

УТАПАЊЕ

Пси су природно добри пливачи. Међутим, дешава се да пас пливајући са предметом у устима удахне воду и да се загрцне. У оваквим случајевима, псу обично није потребна помоћ власника, али уколико је пас заиста удахнуо воду у плућа, може доћи до упале плућа коју треба стручно лечити под надзором ветеринара.

Уколико којим случајем, дође до правог утапања, пса треба извући напоље на суво и подићи му задње ноге да се плућа што више ослободе воде, а затим применити вештачко дисање. Пас мора лежати на боку са главом наниже, власник треба да клекне поред њега и длановима му ритмички притиска грудни кош имитирајући дисање, брзином од око 20 притисака у минути. Вештачко дисање треба спроводити онолико дуго док пас не покаже знакове живота, односно, док се знаци живота не изгубе. Након овога, треба потражити савет ветеринара за даље лечење.