Prva pomoć u nezgodama kod psa

KRVARENJA

Pri raznim nesrećnim slučajevima najveću opasnost po život predstavljaju krvarenja. Razlikujemo spoljašnja, dobro vidljiva, i unutrašnja, uglavnom neprimetna. Ipak ih možemo prepoznati po naglom gubitku krvi, a simptomi su: bledilo sluznica, ubrzan rad srca i ubrzano i plitko disanje. Sam vlasnik ne može baš mnogo toga uraditi, kako bi svog ljubimcu pomogao. Jedino što može jeste da natera psa da miruje. Ukoliko se radi o unutrašnjem krvarenju, pitanje je da li i veterinar može pomoći. Veterinar će pomoću sredstava za zgrušavanje krvi i nadoknadom izgubljene krvi pokušati pomoći psu. Kod unutrašnjeg krvarenja, psu je potrebno obezbediti miran i tih kutak, u kome će on mirovanjem, omogućiti organizmu da se sam izbori, piše mojaoaza.com.

Spoljašnja krvarenja su po život manje opasna jer se lakše zaustavljaju. Do spoljašnjeg krvarenja najčešće dolazi prilikom posekotina. U svakom slučaju psa treba što pre odvesti kod veterinara. Veoma je važno pre samog odlaska kod veterinara, podvezivanjem zaustaviti krvarenje. Na mesto krvarenja treba staviti čist peškir ili neku čistu krpu koju ćemo učvrstiti zavojem. Ovakav prekid cirkulacije ne sme dugo trajati jer može izazvati odumiranje onog dela tela koje je dalje od zavoja.

PRELOMI

Kada dođe do spoljašnjeg preloma, doći će i do krvarenja. Krvarenje zaustavljamo kako je gore navedeno u tekstu. Prelomljenu nogu zatim treba umotati u čistu krpu i što pre odvesti psa kod veterinara.

Kod unutrašnjeg preloma, psu ćemo odmah pomoći ukoliko mu prelomljenu nogu u što normalnijem položaju, prislonimo uz  neku daščicu i sve zavijemo. Zavoj se ne sme prejako stegnuti kako ne bi došlo do zaustavljanja cirkulacije. Psa u ovakvom stanju treba odmah odvesti kod veterinara.

POVRŠINSKE RANE

Površinske rane javljaju se u vidu oderane i oguljene kože. Skoro se uvek javlja krvarenje. Koža je ponekad otkinuta od potkožnog tkiva, a u ranu se može nakupljati prljavština. Zato je ranu neophodno isprati blagim dezinfekcionim sredstvom kao što su hipermangan ili rivanol, aodvojenu kožu treba vratiti na mesto i potražiti pomoć veterinara.

OPEKOTINE

Opekotine najčešće nastaju u požaru ili prilikom kontakta sa vrućim predmetima ili vrelom vodom. Koža je oštećena, a ponekad su oštećeni i dublji slojevi sa mišićima i tetivama. Opekotinu je najbolje ne dirati i NIKADA ne zamotavati, već što pre odvesti psa kod veterinara.

UTAPANJE

Psi su prirodno dobri plivači. Međutim, dešava se da pas plivajući sa predmetom u ustima udahne vodu i da se zagrcne. U ovakvim slučajevima, psu obično nije potrebna pomoć vlasnika, ali ukoliko je pas zaista udahnuo vodu u pluća, može doći do upale pluća koju treba stručno lečiti pod nadzorom veterinara.

Ukoliko kojim slučajem, dođe do pravog utapanja, psa treba izvući napolje na suvo i podići mu zadnje noge da se pluća što više oslobode vode, a zatim primeniti veštačko disanje. Pas mora ležati na boku sa glavom naniže, vlasnik treba da klekne pored njega i dlanovima mu ritmički pritiska grudni koš imitirajući disanje, brzinom od oko 20 pritisaka u minuti. Veštačko disanje treba sprovoditi onoliko dugo dok pas ne pokaže znakove života, odnosno, dok se znaci života ne izgube. Nakon ovoga, treba potražiti savet veterinara za dalje lečenje.