СКУПО: За хеликоптерске ургентне јединице потребни милиони евра
СУБОТИЦА- Србија је једна од ретких земаља у региону које немају цивилне ургентне хеликоптерске службе, а искуства показују да је поседовање такве службе "скупа ствар", те да се и на западу користе само за најургентније потребе, речено је данас на маргинама Деветог конгреса урегентне медицине Србије у Суботици.
Секретар Ургентне секције Српског лекарског друштва (СЛД) Снежана Холцер Вукелић каже да у Војводини недостатак хеликоптерске урегентне јединице није толики проблем, јер се сви пацијенти могу брзо транспортовати до даљих центара колима Хитне помоћи.
Међутим, по њеним речима, недостатак ове јединице више се осећа у брдско-планинским пределима Србије, где би њено постојање знатно убрзало транспорт пацијената, што се сада премошћава употребом летилица војске и полиције. "До сада то уопште не постоји. Нешто је радила војска, нешто је радила полиција, не знамо чак ни на који начин и како све то иде, пратили смо у медијима шта се догодило. Сигурно да ће се о томе почети причати, на много вишем, политичком и државном нивоу. Ми само желимо да испратимо стручни део", рекла је Холцер Вукелић Танјугу.
Суседна Мађарска још од почетка осамдесетих поседује седам хеликоптера на исто толико хеликоптерских станица, опремљених како техником, тако и пилотима, лекарима и техничарима који су специјализовани за ову врсту интервенција. Главни директор државне Хитне службе Мађарске Бела Бурањ каже да је поседовање ове јединице скупа ствар, тако да се тачно зна када се она и за шта употребљава.
"Хеликоптери су одговор за неки проблем, а морамо тачно дефинисати који је наш проблем и за тај проблем зашто је баш најбољи одговор да имамо и хеликоптер, пошто су веома скупи", рекао је Бурањ Танјугу.
Цена хеликоптера у Европи мери се милионима евра
Слична су и искуства других земаља, која говоре да у Немачкој хеликоптерски чине тек један одсто свих хитних транспорта, а у Италији и Француској од један до три одсто. Домагој Шунк, власник немачког предузећа "Салус авиатон", које се бави обуком за ове врсте интервенција, каже да у зависности од величине и опреме, њихова се цена мери милионима евра. Како каже, управо потребе одређују и врсту летелице која ће бити набављена, па тако Аустрија већ 40 година поседује ову службу, али нема ноћне летилице.
"Хитна хеликоптерска служба се може радити малим хеликоптером, а ако идемо на ноћни хеликоптер, или на хеликоптер за интензивни транспорт, који су мало већи и имају мало више места и морају имати техничке услове, онда смо у категорији од пар милиона (евра). Онда обука тима, пилота… То кошта доста, тако да је тешко рећи тачну цифру", рекао је Шунк.
Прочитајте и:
