Сукоб у Гази за почетнике (ВИДЕО)

Да бисте разумели овај конфликт, морате прво замислити територију Газе. Газа је узак појас земље, ширине од 6.5 до 11.5 км и дужине 40 км. Територија је три пута величине Париза. На западу је Средоземно море. На југу Египат, а на истоку и северу се налази Израел. Чак 1.8 милион људи овде живи што чини Гази једним од најгушће насељених места на свету. Чак 11.000 људи по квадратном метру.

Популација живи у пет дистрикта, а град Газа је у центру. Две трећине становника има статус избеглице и они углавном живе на Југу, у неколико кампова које су организовале УН (UNRWA). Газа није држава, већ једна од два региона који чине Палестинске територије заједно са Западном обалом.

Пошто су били окупирани од стране Израела након шестодневног рата 1967. године, овим регионима почела је да управља Палестинска управа, од мировних преговора у Ослу 1994. године. У том периоду, Пластинска управа је контролисала највеће градове на Западној обали и две трећине Појаса Газе. Међутим, током 2005. године, расклапањем више од 20 јеврејских насеља у Гази и повлачењем израелске војске, потпуна контрола над Појасом је пала под Палестинску управу, осим контроле над њеним ваздушним и поморским простором, коју је спроводио Израел.

Тада је на сцену ступио Хамас. Током 2006. година, ова исламстичка група, блиска египатском Муслиманском братству, однела је победу на парламентарним изборима у Гази, победивши Фатах, партију Јесера Арафата, која је традицинално представљала палестиске захтеве у земљи и свету. Међутим, изборне резултате није прихватио део међународне заједнице. Зашто? Зато што Хамас заступа потпуно уништење државе Израел, одбацује договор из Осла и жели да створи Исламистичку државу Палестину.

Од њихове победе, појас Газе је постао све више изолован. Изолован дипломатски, пошто је Израел престао с плаћањем царинских обавеза а САД и ЕУ су зауставиле финансијску помоћ. Изолован и политички, после оштрих борби Хамаса са Фатахом, после који Фатах преузима комплетну контролу над Газом, већ од 2007. године. Тако је географска подела палестинских територија постала политичка и идеолошка подела, такође. На једној страни, Западна обала, коју котролише Фатах, партија садашњег председника Махмуда Абаса, који је признати заступник палестинских интереса у међународном круговима, а на другој страни, појас Газе, под контролом Хамаса, који одбија да прекине оружани рат против Израела.

Хамасова борба се ослања на две тактике:

• Испаљивањем ракета - Док су напади иницијално били ограничени на територију Израела у околини Газе, ракете данас могу ићи много даље. Од свих ракета које је испалио Хамас, више од 75 одсто је наводно оборио израелски противракетни систем “Гвоздена купола”;

• Тунели - Хамас је ископао низ тунела ка израелској територији који омогућавају Хамасовим војницима неограничне приступ израеској територији. Јеврејска држава, најновијим сукобом намерава да их све уништи.

Као последица најновије ескалације насиља, све границе са Газом су затворене:

• На египаској страни, пролаз Рафа, који је затворен још током Мубаракове владавине, и поново отворен 2011. године, поново је затворен након пуча египатске војске 2013. године. Након тога, египатска војска је уништила тунеле који воде ка Гази, а који су коришћени за шверц хране, грађевинског материјала и оружја.

• На израелској страни, гранична блокада Газе је још тежа. На граници је изграђен систем безбедносних баријера са тампон зонама. Народу Газе је забрањено да приђе тим зонама иако се највише обрадивог земљишта управо тамо налази. Скоро сви гранични прелази су затворени осим Керем Шалом за робу и Ерез за људе. Међународни аеродром у Гази, уништен 2011. године, никада није поново изграђен.

• Приступ границима путем бродова такође је забрањен народу Газе. Зона за пецање, од 20 наутичких миља, која је успостављена споразумом из Осла, континуирано је ограничавана од стране Израела на 6 па чак и на 3 наутичке миље. Ово се обично дешавало када су тензије биле на највишем нивоу, иако се, према УН, највише рибе може пронаћи на делу мора које се налази после 8 наутичких миља. Крај овим ограничењима био је један од најважнијих захтева Хамаса током најновијих сукоба, пошто је риболов један од главних извора прихода.

Заглављен, између израелских бомби и Хамасовог одбијања на компромис, народ Газе остаје затвореник у овом малу појасу земље.