Sukob u Gazi za početnike (VIDEO)

Da biste razumeli ovaj konflikt, morate prvo zamisliti teritoriju Gaze. Gaza je uzak pojas zemlje, širine od 6.5 do 11.5 km i dužine 40 km. Teritorija je tri puta veličine Pariza. Na zapadu je Sredozemno more. Na jugu Egipat, a na istoku i severu se nalazi Izrael. Čak 1.8 milion ljudi ovde živi što čini Gazi jednim od najgušće naseljenih mesta na svetu. Čak 11.000 ljudi po kvadratnom metru.

Populacija živi u pet distrikta, a grad Gaza je u centru. Dve trećine stanovnika ima status izbeglice i oni uglavnom žive na Jugu, u nekoliko kampova koje su organizovale UN (UNRWA). Gaza nije država, već jedna od dva regiona koji čine Palestinske teritorije zajedno sa Zapadnom obalom.

Pošto su bili okupirani od strane Izraela nakon šestodnevnog rata 1967. godine, ovim regionima počela je da upravlja Palestinska uprava, od mirovnih pregovora u Oslu 1994. godine. U tom periodu, Plastinska uprava je kontrolisala najveće gradove na Zapadnoj obali i dve trećine Pojasa Gaze. Međutim, tokom 2005. godine, rasklapanjem više od 20 jevrejskih naselja u Gazi i povlačenjem izraelske vojske, potpuna kontrola nad Pojasom je pala pod Palestinsku upravu, osim kontrole nad njenim vazdušnim i pomorskim prostorom, koju je sprovodio Izrael.

Tada je na scenu stupio Hamas. Tokom 2006. godina, ova islamstička grupa, bliska egipatskom Muslimanskom bratstvu, odnela je pobedu na parlamentarnim izborima u Gazi, pobedivši Fatah, partiju Jesera Arafata, koja je tradicinalno predstavljala palestiske zahteve u zemlji i svetu. Međutim, izborne rezultate nije prihvatio deo međunarodne zajednice. Zašto? Zato što Hamas zastupa potpuno uništenje države Izrael, odbacuje dogovor iz Osla i želi da stvori Islamističku državu Palestinu.

Od njihove pobede, pojas Gaze je postao sve više izolovan. Izolovan diplomatski, pošto je Izrael prestao s plaćanjem carinskih obaveza a SAD i EU su zaustavile finansijsku pomoć. Izolovan i politički, posle oštrih borbi Hamasa sa Fatahom, posle koji Fatah preuzima kompletnu kontrolu nad Gazom, već od 2007. godine. Tako je geografska podela palestinskih teritorija postala politička i ideološka podela, takođe. Na jednoj strani, Zapadna obala, koju kotroliše Fatah, partija sadašnjeg predsednika Mahmuda Abasa, koji je priznati zastupnik palestinskih interesa u međunarodnom krugovima, a na drugoj strani, pojas Gaze, pod kontrolom Hamasa, koji odbija da prekine oružani rat protiv Izraela.

Hamasova borba se oslanja na dve taktike:

• Ispaljivanjem raketa - Dok su napadi inicijalno bili ograničeni na teritoriju Izraela u okolini Gaze, rakete danas mogu ići mnogo dalje. Od svih raketa koje je ispalio Hamas, više od 75 odsto je navodno oborio izraelski protivraketni sistem “Gvozdena kupola”;

• Tuneli - Hamas je iskopao niz tunela ka izraelskoj teritoriji koji omogućavaju Hamasovim vojnicima neogranične pristup izraeskoj teritoriji. Jevrejska država, najnovijim sukobom namerava da ih sve uništi.

Kao posledica najnovije eskalacije nasilja, sve granice sa Gazom su zatvorene:

• Na egipaskoj strani, prolaz Rafa, koji je zatvoren još tokom Mubarakove vladavine, i ponovo otvoren 2011. godine, ponovo je zatvoren nakon puča egipatske vojske 2013. godine. Nakon toga, egipatska vojska je uništila tunele koji vode ka Gazi, a koji su korišćeni za šverc hrane, građevinskog materijala i oružja.

• Na izraelskoj strani, granična blokada Gaze je još teža. Na granici je izgrađen sistem bezbednosnih barijera sa tampon zonama. Narodu Gaze je zabranjeno da priđe tim zonama iako se najviše obradivog zemljišta upravo tamo nalazi. Skoro svi granični prelazi su zatvoreni osim Kerem Šalom za robu i Erez za ljude. Međunarodni aerodrom u Gazi, uništen 2011. godine, nikada nije ponovo izgrađen.

• Pristup granicima putem brodova takođe je zabranjen narodu Gaze. Zona za pecanje, od 20 nautičkih milja, koja je uspostavljena sporazumom iz Osla, kontinuirano je ograničavana od strane Izraela na 6 pa čak i na 3 nautičke milje. Ovo se obično dešavalo kada su tenzije bile na najvišem nivou, iako se, prema UN, najviše ribe može pronaći na delu mora koje se nalazi posle 8 nautičkih milja. Kraj ovim ograničenjima bio je jedan od najvažnijih zahteva Hamasa tokom najnovijih sukoba, pošto je ribolov jedan od glavnih izvora prihoda.

Zaglavljen, između izraelskih bombi i Hamasovog odbijanja na kompromis, narod Gaze ostaje zatvorenik u ovom malu pojasu zemlje.