Свиња и човек су слични, не само кад им оштрица ножа милује врат
Тарабићи су само аматери - ПРОРОЧАНСТВО офуцаног пацова је непогрешиво!
Просторија је била веома мала и загушљива. У угловима плафона висила је паучина у којој су се клатиле муве и комарци чекајући смрт. Прашина је у дебелом слоју прекривала све зидове. На бетону је поред устајалог измета лежао валов испуњен прекрупом и прљавом водом. Било је лето и несносна врућина је задавала огромне проблеме младој крмачи која је живела у овом скученом свињцу. Лежала је прибијена уз један од зидова. Тешко је дисала. Само је повремено устајала да попије мало воде и поједе које зрно прекрупе како би задовољила свој позамашан стомак.
Била је срећна. Имала је увек довољно да једе и пије, а што се ње тиче - ништа јој више и не треба. И тог се дана, умељана у сопственом измету, товила и ленчарила.
У дну зида, супротно од места на ком је лежала крмача, била је мала рупа. Кроз њу је отицала мокраћа. Повремено би туда пролазио и офуцани сеоски пацов. Баш тог дана, пацов је одлучио да поприча с крмачом. Провирио је кроз рупу и јавио јој се. Утовљеница је збуњено отпоздравила и наставила да лежи.
- Желиш ли да ти прорекнем судбину, гледаћу ти у кукуруз – упитао је пацов.
- Гледај, молим те, баш би то било занимљиво – одушевљено је грокнула млада крмача и подигла свој дебели врат.
Пацов је извукао десетак зрна кукуруза и кренуо да их меша. Крмачине црне, велике очи су заинтересовано пратиле сваки покрет живахног, минијатурног глодара.
- Живећеш овим животом још неко време. Човек ће те добро хранити и појити. Кукуруза ћеш имати у изобиљу. После одређеног времена, човек ће ти довести брава који ће безосећајно и нагонски скочити на тебе и постати отац твојих прасића. Измет који ћеш сејати по свињцу, твој газда ће редовније чистити када се будеш опрасила. Чак ће и кукуруза бити више!
- Дивно – одушевљено је грокнула млада крмача и на тренутак прекинула глодарево излагање.
- Згњечићеш – наставио је пацов – згњечићеш позамашним трбухом два своја прасета и у животу ће ти остати још четири. Њих ћеш дојити док мало не порасту, а онда ће их твој газда одвести на клање зато што ће желети да прослави славу. Младо месо, за посебне прилике, ниси ти те среће да му је слава посна. Заклаће их млађи газдин син. Оштрим ножем! - промрљао је пацов значајно погледавши крмачу. Наставио је после реске драмске паузе:
- Додирујући свако од твојих прасића, млади газда ће осећати њихову топлоту и живот како плеше њиховим крхким телима. Пререзаће им вене и осетиће њихову врелу крв на рукама. Стиснуће ти прасе и осетиће његове последње трзаје. Све ово ће му бити одвратно и гадиће се сам себе, али ће наставити са клањем због оца. Јер, то што ради, то је неминовност. Посао мора да се обави. А и кожура је лепа кад крцка! Расклатиће потом једног по једног, извадиће им црева, ошуриће им длаку, а сутрадан ће их грицкати и више се неће сећати оне нелагодности приликом клања. Укус твојих прасића избрисаће му сећања!
- Ипак ми се чини да је он добар човек. Гнушао се тога што је радио! - имала је разумевања крмача мајка.
- Ако ти тако кажеш, крмачо, али знај да ће он са ножем у руци "помазити" и твој врат када будеш оматорила и када твоја утроба више не буде могла да одгаји нове прасиће. Забиће ти оштрицу у гушу! Врискаћеш, болеће те, мутиће ти се пред очима. Гутаћеш сопствену врелу крв. За неколико сати, твој дебели стомак ће се топити у огромном бакрачу! Постаћеш чварак...
- Ово и није тако лепо! А, да ли ћу за живота имати кукруза у изобиљу – упитала је крмача.
- Имаћеш, наравно.
- Онда све ово и није толико страшно – рече крмача, скочи ка пацову, прогута га и смаза у једном залогају.
...отац ми увек кад кољемо свиње каже да оне имају исти распоред органа као и човек...
Прочитајте и: