Тамо где српски и енглески војници почивају једни крај других
У Нишу, на брду лепог имена Делијски вис, једни крај других у миру почивају енглески и српски ратници, умрли од тешких болести и рањавања или изгинули током Првог светског рата. Од два војничка гробља, која су се ширењем града нашла усред стамбеног насеља, једно изгледа као необичан украс, делић Енглеске на Балкану. Оивичено каменом оградом, прекривено негованом правом енглеском травом, са у строгом реду постројеним ниским бетонским пирамидама, на којима су исписана имена енглеских војника и болничарки.
Насред гробља је витак и висок крст од белог мермера на чијем је постољу, на енглеском, уклесано: Име живи вечно, а испод овакав крст истог облика и намене постављен је у Француској, Белгији и на свим местима широм света где наше жртве почивају у миру.
Сваког пролећа Енглеско гробље у Нишу украсе руже и друго цвеће, о чијем одржавању је енглеска влада редовно бринула, поштујући поруке исписане на малим надгробним споменицима: Није мртав - само је уснио; Умро је да би други живели; Положио је свој најдрагоценији дар на олтар дужности; Бог ће обрисати њихове сузе; Њега нема, његово дело живи док дан не сване и не разиђу се сенке; Њему слава, нама памћење… На гробу болничарке Агнес Кер Ерл умрле 19. марта 1916. у 33. години, главна сестра Меџ Хил Фрејзер, редова ; Роја Колмина, подофицира Вилијама Ланга, Џ. Клејтона, јединог на чијем споменику је јеврејска Давидова звезда, и двојице безимених бораца, на чијим уз дан смрти, пише само: Познат богу.
Гробље освештао патријарх
Све је уредно и чисто, само дрвеће сведочи да је Енглеско гробље у Нишу урађено равно пре шездесет и пет година. Спомен крст је постављен и гробље је освештено 12. маја 1929. године. Тога дана Ниш је живео у знаку енглеско-српског пријатељства. Дошли су и неки чланови продица и родбине сахрањених, лично тадашњи енглески амбасадор у Београду господин Кенард, конзул господин Блекнеј, војни аташе, секретар амбасаде… Његово величанство краља Александра Карађорђевића заступао је изасланик, командант Пете армијске области, генерал Воја Николајевић, и готово цео министарски састав.
Свечаност је отворио хор нишких свештеника, а Енглеско гробље је осветио лично владика нишки господин Доситеј, одржавши и надахнути говор о братској сарадњи енглеских и српских војника у борби против заједничког непријатеља. На крају, пошто је уз звуке посмртног марша двадесетак делегација положило венце, сви присутни су дали завет да ће све учинити да се вечно очува енглеско-српско пријатељство.
Пуно гробље безимених војника
Тик уз Енглеско гробље је, наиме, Српско војничко гробље, на којем су сахрањивани наши војници који су такође завршавали живот у нишкој војној болници током Првог светског рата.
Сада је и то, граничећи се са Енглеским гробљем, ограђени простор, којим доминира висока четвртаста бетонска пирамида, на којој нема никаквог обележја. Постоји и оквир за спомен-плочу, али тешко је одредити да ли је скинута или је пала, или уопште није постављена.
Около су положене мермерне плоче које покривају гробницу. На њима застрашујући записи, кратки и опомињући: 1913-1919. непознатих 147 војника, 1913-1918. непозната 304 војника, 1913-1915. непозната 283 војника, 1914-1915. непозната 254 војника, 1913-1915. непозната 372 војника 1914-1915. непознат 81 војник 1929-1938.непознатих 148 војника 1913-1915. непознатих 158 војника, затим 1944-1945. Стојадин Костић и Зарија Миленковић и 145 непознатих војника, и последња плоча са девет познатих имена и 156 непознатих бораца од 1944. до 1949. године.
