Украли су вам картицу, и подигли новац, ЕВО КАДА ВИ ПЛАЋАТЕ ШТЕТУ
Божидар Николић из Смедеревске Паланке је имао несрећу да је неко копирао његову картицу. Интересантно је да су криминалци могли да наставе да користе његову картицу чак и након што је он проблем пријавио банци. Божидар сад мора на суду да доказује да он није подигао новац.
У Народној банци кажу да је у односу на 2008. годину, када је копирана Дина дебитна картица, закон битно промењен како би заштитио клијенте банака. Ипак једна ствар је остала иста. Како Драгана Станић из Народне банке Србије каже:
- По закону сваки клијент има обавезу да чим сазна да је дошло до крађе, губитка или злоупотребе његовог платног инструмента то пријави свом пружаоцу платне услуге - каже она за Потрошачки саветник.
Ако крађа или губитак картице није пријављен пре него што је извршено плаћање или подизање новца помоћу ње, Закон прописује да и клијент мора да сноси део трошка. Драгана Станић је образложила због чега у Народној банци сматрају да је то праведно.
- Не може се рећи да је пружалац платне услуге крив зато што сте ви изгубили тај новчаник и зато што Вам је украден. Одговорност се онда по закону дели, до 15.000 сте Ви одговорни корисник, преко 15.000 је одговорна банка.
Осим праведности постоји још један веома практичан разлог због којег у Народној банци сматрају да је неопходно да клијент ризикује штету од 15.000 динара у случају губитка или крађе картице.
- Тај износ служи и као једна врста стимуланса, мотива за самог клијента да пријави случај губитка или крађе платне картице. Можемо замислити ситуацију када тај износи не би постојао, вероватно би по природи ствари код неких људи тај мотив да пријаве крађу био много нижи - додаје Драгана Станић из НБС.
Када плаћамо целу штету насталу злоупотребом?
Постоје ситуације у којима клијенти морају да плате и цео износ тј. преко 15.000 динара. Примери тога су записивање ПИН-а на картици или неодговорно коришћење картице на интернету.
Иако је Закон о платним услугама донео многа побољшања и даље остаје пуно ствари које нису дефинисане.
ПРОВИЗИЈЕ У БАНКАМА - Испадамо ли овце за своје новце?
У пракси је чест случај да банке тврде да је клијент записао ПИН на картици, а грађани да им је неко на банкомату скинуо ПИН. Једини прави доказ у таквим ситуацијама је снимак са банкомата. Проблем је то што банке немају обавезу чувања снимака, нити обавезу да клијентима снимак дају. Само суд може да нареди банци да преда снимак. Чак и кад се то деси банке тврде да снимке не чувају више од 14 или 30 дана односно да снимак не постоји. Тако су клијенти доведени пред свршен чин, јер без снимка не могу да докажу да је неко до података дошао постављањем уређаја за скимовање картица на банкомату.
Најбољи начин
Једини начин да се клијенти обезбеде јесте да веће количине новца држе на рачуну који није повезан са картицом. У случају да на картици нема довољно новца, преко интернета новац увек може моментално да се пребаци са једног рачуна на други.