ВЕЛИКИ РАТ: Дан када су топови утихнули и завладао мир
Један од најбурнијих периода у светској историји окончан је у "11 сати, 11-ог дана, 11-ог месеца" 1918. године. Тог датума, Немачка је капитулирала пред захтевима савезничких држава, а Велики рат је након четири дуге године и неколико милиона погинулих коначно био завршен.
У железничком вагону маршала Фердинанда Фоша у Компјену, силе Антанте потписале су примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. "Дан Примирја" је постао, такорећи, слављења мира, али и великог пијетета и сећања на све оне који су положили своје животе за отаџбину и слободу.
Датум је с тога узет као државни празник у већини земаља савезница.
Последице рата
Ниједан рат пре тога није тако драматично променио мапу Европе. Нестала су четири царства: Немачко, Аустроугарско, Отоманско и Руско царство, а са њима и четири династије: Хоенцолерн, Хабзбурзи, Романови и Османлије. Белгија и Србија су претрпеле велика разарања. Француска је имала 1.4 милиона мртвих војника а део територије био је у потпуности уништене. Немачка и Русија су такође претрпеле велике губитке.
Највеће промене доживела је мапа источне и централне Европе. Неке мање нације које су вековима биле гушене од стране Русије, Немачке и Аустроугарске добиле су нове државе.
Пољска је поново успостављена као независна држава, након више од једног века, а новонастале Краљевина СХС и Чехословачка биле су у потпуности нове државе.
Србија, иако једна од сила победница, почела је да гради свој идентитет у новонасталој краљевини јужних словена, најпре Краљевини СХС а потом Краљевини Југославији.
Русија је постала део Совјетског Савеза и изгубила је Финску, Естонију, Литванију и Летонију, које су постале независне државе. Османско царство је ускоро заменила Турска и неколико других држава на Блиском истоку.
Српска голгота
За Србију, међутим, овај важан датум, којим је завршен Велики рат, није непосредно много значио.
За Србе је рат завршен већ првом капитулацијом у рату - предајом Бугарске, а затим и изласком Аустроугарске из рата. Међутим, мир и природа нове, југословенске државе, биће одређени током судбоносног новембра 1918. године.
Месец је почео уласком Дунавске дивизије српске војске у Београд. Град који је херијски брањен 1914. и 1915. године, много је страдао током окупације. У њему су царевали беда и глад, а становништво је пало на мање од 10.000, што је отприлике једнако броју људи који је у граду становало у временима дахијске страховладе.
Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919. године, изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника. У борбама на Солунском фронту 1916. до 1918. године погинуло 36.477, док је побијено или умрло у заробљеништву 81.214 војника.
Што се тиче цивилног становништва, губици су износили 845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса током 1914. и 1915. године однела је 360.000 људи.
До 1918. године Србија је мобилисала 707.000 војника. Кући се вратило тек око 160.000. Иако је рат завршен великом победом коју је започео јуриш српске војске септембра 1918, он је суштински добијен на Западном фронту, и за савезнике су српске жртве и победе биле више него симболичне.
Државни празник
Дан примирја се као државни празник у Републици Србији прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године.
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
Овај дан се празнује нерадно.
