ЗЕЛЕНО ЈЕ ПОНОВО У МОДИ: Маријево је првак света у банатским шорама (ФОТО)

- Пријатељу, извини, да ли је ово тај чувени Томашевац, место у ком се одржава Мундијал у шорању - једва је дочекао путник намерник да неко прође "строгим центром" села од 1.500 душа не би ли пронашао ко ће да му разреши дилему где се налази. Све је било пусто, чуле су се само птице и с времена на време понеки трактор који је кретао у арбајт.

- Јесте рођо, кажи шта ти треба - одговор је био спреман, увежбан.

- Где је сва та силна бука и цика, где је светина, где су шорачи из десетак места широм Војводине и Румуније? Где је тај Мундијал у шорама, палице које севају, тркачи који "бегају", навијачи који урлају и трубе? Чини ми се да сам залутао...

- Закаснио си брајко, завршила се сва та гунгула. Догодине поново, сад се враћамо редовним задацима. Оди ти к мени, да ти покажем шта је заправо Светско првенство у шорама. Да ти појасним срж - ухвати домаћин под руку свог новог пријатеља и одведе га својој кући. А тамо... Тамо га је дочекала шунка, сланина, парадајз, млади банатски сир и ракија и вино колико му душа иште.

И заиста, иако је закаснио на Мундијал у банатским шорама који се завршио на Видовдан (трајао је од 26. до 28. јуна), могао је да осети дух светског првенства. Јер, шоре су спорт који се на српском пише и изговара и као Д-Р-У-Ж-Е-Њ-Е, а не као К-О-Л-И-К-А   В-А-М   Ј-Е   Н-Е-Д-Е-Љ-Н-А   П-Л-А-Т-А. Палице, трчање, знојем натопљени дресови и надметање, само су "нуспојаве" игре за коју шаљиви Банаћани веле да је претеча бејзбола, дике и поноса америчког друштва.

Њихова легенда говори како је панчевачки гимназијалац, бркајлија кога цели свет зна као Михајла Пупина, прешао "бару" и научио нове другаре како се "бега" кад се лоптица "зашори" палицом. Домишљати Амери су потом "измислили" бејзбол, али је право на одржавање Светског првенства остало у власништву Банаћана, те се сваке године одржава у Томашевцу, селу надомак Зрењанина. Да се зна ко је први смислио! Џаба им финале МБЛ-а...

Не верујете у ову причу? То значи да никада нисте били на шорачком Мундијалу и да никада нисте кушали тамошњи гулаш, пасуљ, ракију, хладно пиво, реску ракију и чашицу топлог разговора зачињену смехом и пошалицама. Дођете ли догодине на следећи Мундијал, повероваћете у Пупиново пошоравање Америке, али и у мит о томашевачком поштару који је као млади фудбалер дао два гола из корнера на једној утакмици - и то први левом, а други десном (погледајте видео о томе на ОВОМ линку).

Повероваћете и у причу да је Томашевац добио име по локалном бирц-мајстору и заводнику Томи Шевцу (то што поред протиче Тамиш и што је некада на том тлу обитавао гроф Тамаш, нема никакве везе са именом села). Повероваћете да је то престоница банатских милитара - како и не би била кад је 1788. одред српских граничара од око 300 људи, под командом капетана Ђорђа Радивојевића, изгинуо бранећи да Турци пређу мост преко Тамиша, правећи тако одступницу аустроугарској војсци у повлачењу. То је легенда о банатских 300 или банатским Термопилима! Једино нећете веровати како све те фантастичне сторије (а набројали смо само неке) настају у тако мирном и малом месту као што је Томашевац.

Но, да се вратимо на спортски део. Петнаесто Светско првенство у банатским шорама у Томашевцу је завршено, а нови владари планете су играчи "Маријева", екипе из северног дела села домаћина. Они су у финалу били бољи од екипе "Орлова" из Орловата резултатом 17:9.

Титула остаје у Томашевцу, иако су прошлогодишњи прваци, екипа "Чока", стигли тек до деобе петог и шестог места. Њих су из борбе за медаљу избацили Орловаћани и тако им се реванширали за пораз из 2014. Трећепласирани су ове године момци из новосадског тима "Бећари" који су савладали кикиндске "Мамуте".

Поред задовољних и пуних стомака и насмејаних људи на трибинама, најсрећнији "учесник" Мундијала је био један - зид. Онај који раздваја комшијско двориште од шорачког стадиона. Најсрећнији је јер је остао читав, а то значи да ударачи и нису били претерано расположени. Нисмо видели много снажних удараца као претходних година. Као да су шорачи почели исувише да мисле о освајању пехара, а не о дружењу и игрању.

Међутим, узбуђења је и те како било! Финале је до последњег минута било неизвесно, а Маријевчани су били у благој предности да тријумфују. То су и успели, а неколико играча су хероји меча за злато.

Бројке кажу, а оне не лажу иако не говоре истину, да је најкориснији играч финалне утакмице, уједно и МВП првенства, Милош Николић из шампионске екипе. Готово да ниједан тренутак игре није прошао, а да он није био у акцији. Било га је свуда, час на једној, час на другој "цури" (бази), а чим би освојио поен, онако задихан после претрчавања, ишао би на линију за ударање.

Одмора није имао јер је Маријево стално било на ивици да "загори", тачније да свих десет нападача не успе да претрчи због чега би екипа морала да пређе у одбрану.  Одличан је био и у дефанзивним задацима, хватао је све лопте, а имао је само једну грешку на утакмици. На његову срећу, то што је "зашорио" лоптицу у аут и отерао своју екипу у дефанзиву, није имало утицаја на крајњи резултат.

Оно што бројке "прећуткују" је да је од најбољег играча финала био један бољи – Александар Жаца Јефтић. Није освојио више поена од Николића, није јаче шорао, а није ни у одбрани био бољи. Али је ипак био централна фигура меча. У строго прорачунатој игри екипе из северног дела Томашевца, он је био "неправилност". Освајао је поене када су квоте да ће то успети биле огромне.

Могло би се рећи да је неретко трчао без резона, у сулудим ситуацијама, а милиметри су недостајали да га играчи из Орловата погоде. Међутим, идеалних ситуација за поентрирање готово и да није било, ударачи су и на једној и на другој страни били стидљиви. Зато је Јефтићева "лудост" и храброст била кључна за освајање трофеја. Одиграо је партију без грешке!

Дакле, кад год је било густо – Жаца је био ту да не баш рационалним потезима извуче ствари. И саиграчи су стрепели од његових потеза, шапутали су да он не треба да удара лоптицу јако јер неретко циља у аут, али их он није слушао и у најтежим тренуцима је послао крпењачу високо ка небу, а саиграче ка освајању одлучујућих поена.

Његов допринос истичу и два повратника у тим Маријева, некадашњи МВП Новаков Горан и убојити тркач Јованов Владимир који је у финалу муку мучио са упалом мишића. Јер, шоре су спорт у коме је најважније дружење, а оно не утиче најбоље на спремност мишића. Али зато дух чини веселим, те је Јованов након меча на духовит начин истакао и свој допринос у походу на злато.

- Упркос јаким боловима и упалама успели смо да постанемо светски прваци. Нисам две године играо на првенству и за то време Маријево није било шампион – уз осмех говори Владимир.

Орловаћани су ове године изоставили најискусније играче, јер им се њихов повратак из шорачке пензије прошле године обио о главу. То се показало као добра тактика и највероватније су били најбоља екипа на турниру, најконстантније су ударали и били сигурни у одбрани. Међутим, опет долазимо до тога да бројке не лажу иако не говоре истину. У финалу нису имали играча као што је "луди" Жаца и чини се да је то пресудило да и ове године остану без трофеја иако су увек главни фаворити.

Новосађани су били стандардно добри и недостајало им је мало среће да се нађу у финалу. Највеће разочарење је екипа "Чоке", прошлогодишњи прваци. Чини се да су прегорели у жељи да се докажу и да су због тога пречесто грешили. Међутим, квалитет њихове екипе је у порасту што гарантује да ће следећи Мундијал бити још узбудљивији уз сталне фаворите - Маријево, Орлове и Бећаре.

Баш као и лане (извештај и фотографије са СП у шорама 2014. погледајте на ОВОМ линку), мораћемо да испунимо жељу Томашевчана - нећемо вам открити где се налази њихово село. Ако бисмо вам рекли да је Томашевац место у срцу Баната недалеко од Зрењанина, а на само сат времена вожње од Београда, онда ћете сви похрлити тамо. Да уживате у пецању поред Тамиша, мирном хуку старих липа и врба, клепетању рода, шепурењу гусака, лабудова, крава и чобанских паса - пулина. Томашевчани ће морати да оправдају епитет добрих домаћина и да вас угосте као рођене. Како кажу, боље им је да све остане мирно, тихо и анонимно, како би путници намерници који тамо случајно залутају могли и даље да се чуде зашто никада нису чули за такав рај на земљи!