ЗОРАНА АРУНОВИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Пробудим се и не знам где сам
Светска првакиња у стрељаштву говори о сналажењу у отежаним условима, припремама за Светско првенство, догодовштинама са путовања...
Ближи се Светско првенство у стрељаштву које ће се одржати у Гранади од 6. до 20. септембра. Такмичење ће бити изузетно важно за стрелце јер ће на њему да се "вади" норма за Олимпијске игре које се за две године одржавају у Рију. Српски стрелци су се недавно вратили из Гранаде где су учествовали на „Великој награди Хуана Карлоса“ "опробавши" стрелиште. Освојено је шест медаља, од чега су три златне. Овај резултат добија на значају ако се узме у обзир да је Стрељачки савез Србије (SSS) објавио у јуну да је остао без малокалибарске муниције.
Једна од златних медаља засијала је и на грудима Зоране Аруновић. Упркос поменутим проблемима она је у јулу била прва на светској ранг листи. Ипак, тиме се не задовољава, јер ће у Шпанији да брани златну медаљу. Подсетимо, пре четири године у Минхену она је постала светска првакиња у ваздушном пиштољу.
Аруновићева је била гост наше редакције где је причала о припремама за Светски шампионат, проблему са муницијом, догодовштинама са бројних путовања и многим другим стварима.
Пошто студирате украјински језик, да ли пратите дешавања у Украјини?
- Не баш. Пратила сам на почетку када су биле демонстрације. Контактирала сам пријатеље у Украјини који су ми рекли да није баш тако као што објављују медији. Неке ствари су преувеличане. Стрелце из Украјине стално виђам на такмичењима и питам их каква је ситуација. Неколицини сам понудила да дођу у Београд ако буду морали да беже.
Како се сналазите без малокалибарске муниције?
- Тренирам са овим што ми је дато. Најбољи саговориник за ову тему је спортски дирецтор Стрељачког савеза Србије Срећко Пејовић. Чула сам да има и да нема муниције, али не бих тиме да се бавим. Моје је да се бавим спортом и ја се држим ван те приче. Не могу ништа да учиним сем да се оптеретим у овако критичном моменту – почела је Зорана причу за Србију Данас.
Ипак, то вас није спречило да будете први на ранг листи и освојите злато у Гранади?
- Ове сезоне сам учествовала на три Светска купа. Од шест финала ја сам учествовала у пет. На тај начин сам остварила циљ, јер сам желела да се пласирам барем у финале, а онда је све могуће. Такође сам обезбедила учешће на финалу Светског купа које ће се у октобру одржати у Азербејџану.
Какви би онда били резултати да имате муницију? Размишљају ли стрелци о том проблему?
- Сви покушавају да се фокусирају на оно што имају. Залихе задовољавају наше тренажне потребе у овом тренутку. Надам се да ће муниција да стигне до Светског првенства.
Испробали сте стрелиште у Гранади на којем ће да се одржи СП. Како вам се чини?
Како изгледа један ваш радни дан?
- Будим се у 7:15, а у 8:30 одлазим на стрелиште. Од девет часова се загревам, и то траје 45 минута, а потом следи лагано загревање. Онда ми тренер каже шта је испланирала за тај дан и дискутујемо о томе. У десет почињем да пуцам и то траје до 13 сати. После се истежем 15-20 минута, па идем у теретану где сам до 15 часова. После одем кући на ручак и онда ми је дан резервисан за слободне активности. Тада се дружим са пријатељима, а некада само желим да будем код куће.
- У Гранади сам била трећи пут. Први пут је било 2007, а други пут прошле године. Стрелиште ми одговара и свиђа ми се. Једина мана је што нема климе у затвореном стрелишту. Прошле године је било 52 степена, а ове 46. Ипак, такмичење је у септембру и надам се да ће температуре бити ниже.
У Гранади браните светско злато. Може ли да се очекује медаља?
- Не идем у Шпанију са мислима да браним нешто. Нисам љубитељ процена. Најбоље је да то питате мог тренера. Сада ми је главни циљ да узмем квоту за Олимпијске игре. Да будем искрена, волела бих медаљу, али то није пресудно.
Осећате ли притисак како се ближи такмичење?
- Немам притисак јер сам светска шампионка. Стрељаштво је такав спорт. Чак 30 жена може да освоји титулу. Имамо 50 минута да покажемо шта знамо. Некоме баш тада може да буде дан, а некоме не. Једина предност ми је што имам искуство више из Минхена.
До Олимпијских игара у Рију су остале две године. Размишљате ли о том такмичењу?
- Још увек не. Верујем да ћу после Светског првенства размишљати о томе без обзира да ли изборим норму. Верујем да ћу отићи у Рио и то не доводим у питање.
Стално тренирате и путујете. Да ли вам то представља проблем?
Рођена сестра Јелена вам је и тренер. Протекција? Има ли је?
- Пре неки дан сам рекла Јелени да ли јој је жао да ме овако малтретира. Она је рекла, као сестри да, као тренеру не.
- Рачунала сам нешто и у првих шест месеци прошле године у Србији сам провела око два. То време је проведено у прању, пеглању и паковању ствари за пут. Када ме је сестра питала где ћу на одмор, рекла сам нигде. И стварно је тако било. Три дана нисам нигде излазила, али стварно. Недостајало ми је да спавам у мом кревету, да седим у мојој фотељи и гледам мој телевизор.
Честа путовања умеју да буду напорна?
- Дешавало ми се да се пробудим и не знам у којој сам земљи и шта тражим овде. То траје пет до седам секунди, али је осећај прилично застрашујућ. Тек када видим цимерку онда схватим где сам. Да будем јаснија, не жалим се, али бих волела да више времена проводим у кући.
Последњих четврт века српски стрелци освајају медаље готово на сваком такмичењу. Да ли су ти успеси допринели популарности стрељаштва?
- Стрелаца је сада много више него пре. После Олимпијских игара у Лондону, на којима смо освојили две медаље, приметила сам да има деце која се интересују и желе да тренирају стрељаштво. Неки клубови у Србији имају услове да приме сву ту децу. Недостаје нам објекат на којем бисмо ми и та деца могли да тренирамо. Уз помоћ Олимпијског комитета Србије, Министарства омладине и спорта, и Спортског савеза Србије не осећа се да нам нешто недостаје. Потребно је да се изгради објекат где можемо да тренирамо лети и зими. Немамо ниједно затворено стрелиште. Хрватска има два стрелишта која су адаптирана, па може да се пуца и зими. Обећали су нам стрелиште, али за сада ништа. Ипак, верујем да ће то обећање да буде испуњено – рекла је на крају Аруновићева.
