ХУМАНОСТ ОД СЕПТЕМБРА НА ИСТОЈ АДРЕСИ: Театар Фондације Mozzart на Дорћолу спреман за нову сезону

Постоје позоришта у којима се завесе подижу због уметности. Постоје сцене на којима се прича о љубави, животу, сновима и људима. Постоји и један театар у којем свака представа носи још једну, посебну причу – ону која се не завршава спуштањем завесе. То је Театар хуманости Фондације Mozzart на Дорћолу, јединствена хуманитарна сцена на којој улазница нема цену, већ има број. Уместо новца за карту, публика шаље хуманитарну СМС поруку и тако постаје део представе која има најважнији могући завршетак – нечији живот добија нову шансу.

Током прве сезоне Театра хуманости, публика је показала да хуманост може да испуни сваку салу. За сваку послату хуманитарну СМС поруку, Фондација Mozzart је донирала још једну такву уплату, удвостручујући помоћ онима којима је најпотребнија. Тако је Фондација Mozzart донирала више од 11.000.000 динара, а публика послала на десетине хиљада порука за лечење грађана.

"Да дођу људи у једно новоотворено позориште и да им је улазница хуманитарна СМС порука која одлази директно у акцију прикупљања средстава ономе коме је помоћ потребна је свакако гест за дивљење", истакао је глумац Ирфан Менсур, који је у Театру хуманости потписао и режију представе Шпанска пита.

Током претходне сезоне било је више од једанаест милиона разлога да верујемо да уметност може да промени свет. Да један аплауз може да буде глас подршке. Да једна порука може да буде корак ка оздрављењу. И да се најлепше представе понекад одиграју управо онда када светла позорнице утихну, а доброта настави да живи међу људима.

"Потреба у данашњем времену јесте солидарност и емпатија, а Фондација Mozzart је успела да споји те две ствари и само може да се честита на тој идеји", додао је глумац Милован Филиповић који је на сцени Театра хуманости наступао у представама Богојављење, Јазавац пред судом и Мој први пут.

Његова колегиница Нада Мацанковић истакла је да, осим што се улаже у уметност, најважнија ствар јесте да се кроз уметност помаже, док је глумица Љубинка Кларић додала да је хуманитарни аспект који Фондација Mozzart спроводи нешто најбоље што може да се деси када су у питању независне сцене.

"Спајањем културе и хуманости у исто време знате да сте на неки начин допринели и помогли некоме је једна велика ствар", истакла је Љубинка.

На сцени Театра хуманости глумци су током претходне сезоне доносили своје улоге, редитељи своје визије, публика своје емоције, а сви заједно су стварали причу чији је главни јунак – човек. Ту причу заједно су градили Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић, који су отворили сезону извођењем представе Прах. Егон Савин својом режијом, а Небојша Миловановић врхунским глумачким умећем, заједно су посадили Башту сљезове боје на даскама Театра хуманости. Горан Шушљик, Љубомир Бандовић, Јанко Цекић и Александра Вулановић публику су водили кроз причу о Љубинку и Десанки. Под редитељском палицом Ирфана Менсура настала је Шпанска пита са Исидором Минић, Драганом Мићаловић и Иваном Зечевић.

Успешну сезону затворила је премијера представе Рејтинг тајм гу којој је Дарко Бајић публици представио филмску режију на даскама које живот значе а Ана Франић, Срђан Карановић, Тамара Шустић и Дарија Вучко поставили су нове границе позоришног рејтинга.  

Нова светла хуманости пале се са новом сезоном Театра хуманости Фондације Mozzart овог септембра, са новим представама, новим сусретима и истом идејом која је покренула ову јединствену сцену – да култура и хуманост заједно могу да промене нечији живот. Јер постоје представе које памтимо по глумачким бравурама, репликама и аплаузима. Постоје и оне које памтимо по томе што смо, макар једном поруком, били део нечијег новог почетка.