Албанци искористили име Дуа Липе за нови филм: Србију прогласили окупатором Косова, а многобројни детаљи су разбеснели људе на мрежама

Најновији косовски филм „Дуа”, редитељке Блерте Башоли, званични је кандидат Косова за престижну награду Оскар. Иако је светску премијеру имао на чувеном Канском фестивалу, највећу прашину тренутно диже на друштвеним мрежама – и то из два потпуно различита разлога.

Први талас интересовања за овај филм на мрежи "X" настао је због својеврсне заблуде. Због самог наслова филма, огроман број корисника из целог света похрлио је да погледа трејлер убеђен да је реч о биографском остварењу о Дуа Липи, светској поп сензацији и најпознатијој жени косовског порекла.

Ипак, истина је другачија. Филм нема никакве везе са животом славне певачице. Многи аналитичари поп културе сматрају да је ово био изузетнопрорачунат маркетиншки потез продуцената – искористити име најпопуларније жене на Балкану како би се привукла глобална пажња и кликови које један независни балкански филм иначе не би могао да добије.

Уместо бљештавих позорница и успона поп звезде, „Дуа” доноси мрачну ратну драму о одрастању. Радња је смештена у Приштину крајем деведесетих година и прати тринаестогодишњу девојчицу по имену Дуа. Име, које на албанском значи „љубав”, носи симболичан терет у окружењу које филм приказује као место безнађа, етничких тензија и надолазећег рата. Кроз очи ове тинејџерке, филм покушава да прикаже свакодневицу албанског становништва уочи ескалације сукоба.

Како су приказани Срби: Од полиције до комшија

Пошто филм још увек нисмо имали прилике да погледамо, оно што у домаћој јавности изазива посебну пажњу јесу рецензије западних филмских критичара из којих се јасно открива како су Срби и српске власти портретисани у овом остварењу. Према писању страних портала, изгледа да је Србија опет приказана искључиво као репресивна и претећа сила.

Стране рецензије, попут оне у магазину Little White Лиес, истичу да филм приказује како је албанско становништво у Приштини „насилно угњетавано од стране српских националиста под вођством Слободана Милошевића”.

Швајцарски портал OutNow.CH наводи да тринаестогодишња јунакиња Дуа и њена породица у Приштини „све више постају мете дискриминације од стране српске полиције и цивилног становништва”. Атмосфера у граду описана је као стање у ком влада стални страх од насиља и полицијских упада.

Критичари наводе да филм приказује Приштину 90-их кроз институционално угњетавање, са српском полицијом која уноси свакодневни страх, при чему је мржња пренесена и на ниво обичних цивила. У једној од, како кажу критичари, „најпотреснијих сцена”, која служи као прекретница за главну јунакињу, њу на улици спопада и физички угрожава комшија – „крупнији старији Србин” – након чега преплашена девојчица одлучује да тренира џудо како би научила да се брани. Срби су, судећи по рецензијама, у филму сведени на улогу дежурних агресора, без икаквог дубљег контекста.

Проблематичан наратив на мрежи X: Да ли је могућа „окупација” сопствене територије?

Међутим, оно што посебно смета корисницима мреже X из Србије, и што је изазвало оштре полемике, јесте промотивна кампања филма. У најавама, радња филма се рекламира под наративом да се одвија за време „српске окупације Косова”.

,

Оваква формулација наишла је на оштру осуду јер представља директно извртање међународног права и историјских чињеница. У време одвијања радње филма (крај деведесетих), Косово и Метохија је било међународно признати, интегрални део суверене територије Савезне Републике Југославије (односно Србије). Самим тим, правно и фактички је немогуће да једна држава „окупира” сопствену територију.

Многи корисници мреже X упозоравају да се оваквим формулацијама у филмској индустрији намерно мења историјски дискурс, те да „Дуа” није само уметнички пројекат, већ политичко оруђе којим се Приштина на међународној сцени и у трци за Оскара представља искључиво као жртва такозване окупације.