Ташко Начић након снимања "Давитеља" доживео непријатност од колега глумаца: Има нешто у том лицу... злочинац, неку наивност несвесног убице
Култни филм „Давитељ против давитеља“, који је прошле године приказан у дигитално рестаурираној верзији, остаје непревазиђен пример жанровске провокације у домаћој кинематографији, а Ташко Начић је у њему остварио једну од својих најупечатљивијих улога.
Драгуљ наше кинематографије, "Давитељ против давитеља" прошле године је презентован публици у оквиру једног фестивала у дигитално рестаурираној варијанти.
Радња култног остварења прати узнемирујућег продавца цвећа (Ташка Начића) који у једном тренутку почиње да дави девојке у Београду.
За петама му је фрустрирани полицијски инспектор Огњен Страхињић, а перспективни музичар Спиридон Копицл креће у свој крвави пир, и два давитеља постају једно другом конкуренција.
У главним улогама нашли су се Ташко Начић, Никола Симић, Соња Савић, Срђан Шапер, Рахела Ферари и други.
Начић је у овом филму дао један од својих најбољих перформанса на филму, и ова улога је писана за њега.
- Да није било њега, питање је да ли бисмо уопште снимали тај сценарио. Имао сам већ искуство рада са њим и желео сам да му се одужим на неки начин што га нисам узео за "Маратонце". Ја нисам волео да понављам поделу из позоришне представе, а он је тамо играо доста виђену улогу. Тако да смо смислили да му се овим филмом одужимо и он је направио чудесну улогу - рекао је Слободан Шијан својевремено, па додао:
- Има нешто у том лицу... злочинац, неку наивност несвесног убице. То је фантастично одрадио. "Хтели смо да провоцирамо елиту" "Давитељ против давитеља" је био преседан у нашој култури.
- Ово је био филм провокација на неки начин у нашој култури. Кад смо га спремали, једноставно смо размишљали какав филм можемо да снимимо који ће највише изнервирати културну елиту. У то време је то било нешто непојмљиво. Не само да снимите криминалистички филм, него да снимите у том жанру, поджанр, о неком масовном убици. То је био неки циљ као постићи неко згражање - рекао је редитељ на фестивалу "Одраз страве", прошле године.
"Ташка су зезали после филма"
Поставило се питање да ли је Ташко био спреман, психички, да глуми социопату у овом филму.
Иако му је ова улога једна од најбољих, чинило се да му је у то време и затворила бројна врата.
- То је осетљиво питање, јер он је један диван тип био, али мислим да су га мало у Атељеу зезали после, као давитељ, знаш. Али он је био свестан да може ту да покаже снагу и шта уме као глумац.
- И ви ако погледате те сцене, па то није уопште једноставно одиграти, оно дављење мајке, Разговор са собом у огледалу јелте, идентификација. Мислим, треба то да се игра тако да ми верујемо, као гледачи, да се то дешава. Да се не питамо, ај, види, сад се нешто керефече. Е, то је успео да уради. Ми на крају почињемо да верујемо у тај лик. То је на филму најважније - објаснио је Шијан.
- Тако да са Ташком, он је био свестан да ће ту моћи да покаже шта он све може као глумац. И да буде смешан, али и да глуми некога са озбиљним психолошким проблемом, па колико год га после неко зеза тамо у Атељеу и тако даље. Постоје један јаз, хајде да кажемо, између позоришта и филма утолико што популарна култура у позориште не залази тако често, тако да ти жанровски обрасци који постоје на филму се разумеју код филмске публике, а врло често су проглашавани за јефтино - закључио је Слободан Шијан својевремено.
