8. Фестивал независног америчког филма “ИндиеБелграде”: Женска страна Америке

Уметнички директори Фестивала: Христина Хаџихаралабус & Радослав Павковић

Независни амерички филм, прављен ван рецепата и стега Холивуда, не престаје да нас одушевљава својом уметничком снагом и искреношћу. Увек у најужем избору за Оскаре, увек међу ауторима будућих најузбудљивијих серија, увек филмски најиновативнији и тематски најпровокативњи.

Овогодишњи фокус фестивала је на жени, не само као ауторки, већ и протагонисткињи – са својим приступом, снагом и посебним сензибилитетом. Жени која лута по ободу пустиње или жени чији ће бриљантни ум спасити свет, свеједно је. У филмовима углавном младих ауторки и аутора, видећемо свет које јунакиње интензивно промишљају кроз питања одрастања, самоће, породице, слободе и у коме храбро узимају судбину у своје руке.

Ексклузивни гости фестивала, америчко-пољски креативни пар – глумица и сценаристкиња Лена Гура и редитељ Михал Хмјелевски долазе са филмом „Жена која лута“ (Ровинг Woman). Ова узбудљива прича о остављеној девојци која у украденом аутомобилу лута по ободу пустиње, инспирисана је раним филмовима чувеног Вима Вендерса, који је и извршни продуцент филма. Филм већ има импресиван низ фестивала: Трибека, Рејденс, Талин-Блек најтс… Лена и Михал ће у Београду имати и ексклузивни мастерклас са изведбама и варијацијама сцена из овог филма, заједно са студентима глуме и режије, у недељу 13. новембра у 12 часова.

Канадска глумица Ели Мун је написала и одиграла зачудно-нежну причу о двадесетпетогодишњој девојци са условно сређеним животом, која ипак не може да заборави своје одрастање у сиротишту и која кроз интернет апликације покушава да пронађе неког ко би је усвојио – одраслу („Усвоји ме одраслу“/ Адулт Адоптион). Овај филм о потрази за породицом и љубављу редитељке Карен Нокс, долази нам премијерно са фестивала у Торонту.

Једна од дива америчког независног филма, глумица Обри Плаза (позната најширој публици по улози у филму „Декица пуштен с ланца“ и серији „Паркови и рекреација“), протагонисткиња је двоструке улоге у узбудљивој драми „Амерички медвед“ (Блацк Беар), која долази са Санденса и која отвара наш фестивал. У овом филму игре жудње и љубоморе између ликова редитеља и главне глумице на снимању, бришу границу између филма и стварности и постају игре иновације са филмском формом и узбудљиво гледалачко искуство, кроз које нас воде сензационални глумци Обри Плаза и Кристофер Абот. Редитељ филма Лоренс Мајкл Левин и сам глумац, аутор је култних филмова „Дивљи канаринци“ (Wild Canarries) и „Габи на крову у Јулу“ (Габи он the Рооф ин July). Инспирација за причу „Америчког медведа“ долази из бурне уметничко-брачне везе са редитељком и глумицом Софијом Такал. „Холивуд Репортер“ је ово двоје аутора прогласио „будућим великанима“ независног филма.

Аутор још једног култног филма и некадашњег фестивалског хита „Како планирати оргију у малом граду“, Џереми Лалонди стиже са узбудљивом футуристичком мелодрамом „Ешгроу“ (Асхгрове) , награђеном на канадском националном фестивалу за целокупну глумачку изведбу. Научница (Аманда Бригел) која тражи формулу за спас воде на Земљи је у кризи и повлачи се на викенд помирења са својим скоро отуђеним мужем. Убрзо ће схватити да од њиховог брака зависи и формула за спас човечанства. Лалонди мајсторски пребацује причу о глобалној здравственој претњи, на интимни, још узбудљивији љубавни план.

Боје комедије, ове године брани Патон Освалт, у филму „Волим свог ћалета“ (И Лове My Дад) у улози безнадежног, дуго разведеног  оца, који покушава да се приближи свом већ одраслом сину, представљајући се онлајн, као конобарица из оближњег кафића. Освалт, познати стенд-ап комичар и јунак из тв-ситкома „Два и по мушкарца“,  заједно са глумцем и редитељем Џејмсом Моросинијем овај филм воде до главне награде жирија и публике на престижном SXSW фестивалу.

Једно од невероватних женских лица овог фестивала припада и јединственој Дејл Дики, протагонисткињи филмске кантри-баладе „Једна љубавна песма“ (А Лове Сонг). Дики је награђена на фестивалима у Карловим Варима и Сијетлу за ову главну улогу – усамљене жене, која у својој камп-кућици у беспућима Колорада чека на љубавника из младости. Млади редитељ Макс Вокер-Силверман успео је врло храбро да се ухвати у коштац са питањем шта у ствари значи љубав за јунаке много старије од њега, од којих су неки и предуго сами. Ова балада о усамљености, али и лепоти живота нашла је пут до Берлинала, Санденса, Софије, Бостона.

Фестивал независног америчког филма „ИндиеБелграде“ ове године представља и амерички продуцентски тим из „Catalyst студија“ из Лос Анђелеса (Пол Кампф, Марк Пенел и Кони Нилсен), који управо у Београду снима низ својих филмова, са женским ауторима и инспирисан женским причама).

Добро дошли!