Преминуо чувени Карло Гинзбург - свет се опрашта од великана

Италијански историчар Карло Гинзбург, један од најзначајнијих научника савремене историографије и творац концепта микроисторије, преминуо је у 87. години у Болоњи. Вест о његовој смрти потврдила је школа "Сцуола Нормале Супериоре" у Пизи, где је био професор емеритус и једна од најугледнијих личности академске заједнице.

Гинзбург је светску славу стекао захваљујући револуционарном приступу проучавању прошлости. Уместо да се фокусира на краљеве, ратове и велике политичке догађаје, пажњу је усмерио на животе обичних људи, верујући да се управо кроз њихове судбине могу разумети шири друштвени процеси. Његова најпознатија књига, „Сир и црви“", постала је класик историјске науке и променила начин на који се истражује прошлост.

Рођен је 1939. године у Торину, у угледној интелектуалној породици. Његов отац, антифашиста Леоне Гинзбург, умро је након мучења у нацистичком затвору током Другог светског рата, док је мајка била позната књижевница Наталија Гинзбург. Управо су искуства из детињства и породична историја снажно утицали на његове касније научне интересе, посебно на проучавање прогона, маргинализованих група и механизама моћи.

"Сир и црви" ремек-дело историографије

Ако желите да разумете зашто је Гинзбург био геније, морате прочитати његову најбољу и најпознатију књигу  "Сир и црви: Космос једног млинара из 16. века" (Ил formaggio е и верми, издата 1976. године). Ова књига се данас сматра апсолутним ремек-делом и обавезном лектиром на хуманистичким факултетима широм света.

Гинзбург је у архивима италијанске регије Фурланије наишао на прашњаве списе инквизиције са суђења једном обичном млинару по имену Доменико Скандела, познатијем као Менокио (Menocchio). Менокио је живео у 16. веку, знао је помало да чита и пише, и имао је невероватно живу машту и храброст.

Инквизиција га је ухапсила јер је јавно причао ствари које су за Католичку цркву биле страшна јерес. Његова најпознатија теорија, по којој је књига и добила име, била је његова космологија (схватање настанка света):

Менокио је веровао да је свет настао из хаоса, баш онако како се сир прави од млека. Како се тај космички сир згушњавао, у њему су се појавили црви, а ти црви су заправо били а анђели и сам Бог, који су тако настали из тог првобитног хаоса. За њега Бог није био створитељ свега, већ нуспродукт тог космичког "сира".

"Сир и црви" није важна само зато што је Менокијева прича бизарна и фасцинантна, већ из дубоког методолошког разлога

Гинзбург показује да Менокио није своје идеје просто преписао из књига, нити их је измислио из чистог лудила. Он је био производ народне, усмене културе свог времена. Обични људи су "високу културу" (оно што би чули у цркви или прочитали у ретким доступним књигама) пропуштали кроз филтер сопственог мукотрпног живота и потпуно је мењали.