Мудре мисли Иве Андрића и дан данас остале су дубоко урезане: Нобеловац који је био изразито аутентичан
Иво Андрић био је српски књижевник и дипломата. Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност "за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље".
Своју прву песму "У сумрак" написао је 1911. године. Наредне године је започео своје студије у Загребу, а затим у Бечу и Кракову, где га је затекао Први светски рат.
"Само активни људи и њихова борбеност и безобзирност покрећу живот напред, али га само пасивни људи и њихова стрпљивост и доброта одржавају и чине могућим и подношљивим."
"Живети у страху, у кајању, у сталном страху од страха, не моћи ока склопити и не моћи душом данути, и при свему томе радити и смејати се и разговарати, то значи за људе као ја живети и успевати међу светом."
"У првој половини живота човек жели и ради оно чега ће се у другој половини стидети и одрицати, а друга половина му прође у узалудним покушајима да се поправи или бар заташка оно што се радило у првој. Тако се на крају све потире и своди на нулу. Остају само кајање и стид."
"Непрестано су вапили за слободом, а заборавили су да, пре тога, траже снагу да ту слободу достојно носе."
"Између бојазни да ће се нешто десíти и наде да можда ипак неће, има више простора него што се мисли. На том уском, тврдом, голом и мрачном простору проводи многи од нас свој век."
"Није најгоре што све пролази, него што ми не можемо и не умемо да се помиримо са том простом и неизбежном чињеницом."
"Преварити се у једној великој нади није срамота. Сама чињеница да је таква нада могла да постоји вреди толико да није сувише скупо плаћена једним разочарањем, па ма како тешко оно било."
"Ко успе да проникне тишину и дозове је њеним правим именом, тај је постигао највише што смртан човек може постићи."
"Ко успе да загреје и оживи самоћу, тај је освојио свет."
"У овом друштву подједнако патимо сви, и жене и мушкарци, само су улоге подељене, и то отприлике овако: Кад ми патимо због жена, то је готово редовно због тога што жене нису онакве какве бисмо ми желели да су. Кад жене пате због нас, то је увек стога што смо овакви какви јесмо."
"Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо."
"Чудно је како нам је мало потребно да будемо срећни, а још чудније како нам баш то мало недостаје."