ОН је био инспирација за РОБИНЗОНА КРУСОА: Био је БУНТОВНИК, а 4 године је провео на пустом острву са само пар ствари
Многи ликови у чувеним књижевним делима засновани су на стварним људима
Било да писци траже надахнуће у брачном другу, пријатељима, породици, или након вишедеценијског рада убаце себе у текст, аутори извлаче скоро сваку реч и реченицу из неког елемента стварног живота, а најчешће су тај елемент људи.
Још у време када је Данијел Дефо издао свој роман "Робинзон Крусо", 1719. године, многима је било јасно да је човек који га је инспирисао на ову причу Александар Селкирк.
Свештеник је био ЗАПРЕПАШЋЕН: Оно што је Достојевски рекао на самртној постељи било је крајње БИЗАРНО
Комунисти су му ОДУЗЕЛИ извор ИНСПИРАЦИЈЕ: Иво Андрић се тешко разочарао након прве и последње посете свом МУЗЕЈУ
ЉУБАВ ПРЕМА ЊОЈ ГА ЈЕ ОТЕРАЛА У СМРТ: Јесењин је лудо волео 20 година старију балерину, али се романса завршила ТРАГЕДИЈОМ
Прави Робинзон Крусо, чије је мемоаре Данијел Дефо адаптирао за потребе свог романа, био је оригинално "црна овца" уже породице. Када га је брат натерао да пије морску воду, Селкирк се потукао са њим, након чега је позван пред Црквени одбор у Шкотској да објасни своје понашање. Плашећи се да неће добити помиловање, Селкирк је побегао на море и борио се као гусар против Шпанаца.
Као бриљантан морепловац, Селкирк је на крају добио чин поморског официра. Међутим, капетан његовог брода био је тиранин, и након много неизвесних сукоба са Шпанцима, Селкирк је страховао да ће брод потонути и одлучио је да оде, захтевајући да га оставе на најближем копну. На Селкиркову несрећу (али на Дефоову срећу), најближе копно било је пусто острво на 400 миља од чилеанске обале, а данас познато као Острво Робинзона Крусоа.
Селкирк је спасен након четири године и четири месеца преживљавања само са једном мускетом, Библијом, неколико одевних предмета и нешто дувана. Испоставило се да је био у праву када је побегао са свог проблематичног брода, који је потонуо недуго након што га је напустио, а само један човек је преживео. Селкирк се обогатио као гусар пре него што се коначно вратио кући у Енглеску, одевен у свилу и кадифу, али никада се није навикао на копно и чезнуо је за отвореним морем.
Објавио је мемоаре о својим пустоловинама, али је погинуо током једног гусарског похода, пре него што је добио прилику да прочита Дефоову адаптацију своје мање познате књиге.