Процењена вредност највећих дела светске књижевности - Ево колико су Достојевски, Пушкин и Толстој зарађивали

Недавно је објављена процена шта би руски писци могли да купе од хонорара зарађених од својих познатих дела. Испоставља се да су први руски професионални писци прилично добро зарађивали.

Толстој је био штедљив човек, док су Достојевски и Пушкин умели да троше хонораре на коцку.

Тако је Фјодор Достојевски за роман "Идиот" (1868) добио 7000 рубаља (у данашњем новцу то је 7 милиона савремених рубаља или нешто више од 100.000 долара).

За тај новац је могао да купи: имање са храстовом шумом Рјазању, лаке кочије са четири седишта, 10 скупоцених огледала од махагонија, 10 комода, 10 килограма сапуна од аниса, 2 храстова бурета, 30 флаша америчког рума, 160 килограма енглеског сира, кожна торба и флаша црног мастила.

Познато је да је Достојевски био коцкар, тако да вероватно ништа од овога није купио.

Лав Толстој је за роман "Ана Карењина" (1877) добио дупло више од колеге Достојевског.

За 20.000 рубаља ( што је приближно око 20 милиона данашњих рубаља или преко 300.000 долара), колики му је био хонорар, могао је да купи: кућу у Москви, имање у Рјазању, 1000 скупоцених цигара, 30 фотеља од махагонија, 10 пари чизама од телеће коже, 120 порцеланских шоља, 150 кожних актовки, 2 сабље, 10 килограма свећа, 4 велике диње, 60 челичних бријача.

И поред толиког новца, Толстој је био аскета и није волео да живи на високој нози. Сам је правио чизме, а на његово имање Јасна Пољана у Тулској области све те фотеље од махагонија не би ни стале.

Између Достојевског и Толстоја је Александар Пушкин који је за роман "Евгеније Оњегин" (1833) добио 12.000 рубаља (ако се прерачуна на данашњи новац то је 10,5 милиона рубаља или 166.000 долара).

За овај новац, могао је себи да приушти: 100 модерних кошуља, 200 пари модерних рукавица, 80 килограма чаја од сувих цветова биљака, могао је на годину дана изнајмити приземну дрвену кућу у центру Москве и платити школовање двоје деце са дневним боравком.

Пушкин је, попут Достојевског, био страствени коцкар. Омиљена игра му је била бриџ. Његова страствена стваралачка природа нагонила га је да ризикује, те је самим тим, руски књижевни класик често имао велике губитке на картама.

Познато је да је једном као улог користио чак и рукопис „Евгенија Оњегина“. Срећом, иако је дуго губио током игре, судбина је умешала прсте и будуће ремек-дело ипак није доспело у туђе руке.