Косовка девојка је заправо Лепосава из Београда: Тајна чувене слике коначно откривена

Косовка девојка је легендарни лик из истоимене песме косовског циклуса српских епских народних песама. Представљена је као млада девојка која, након Косовске битке, лута по бојном пољу, негује и лечи ране рањеним ратницима. Песма "Косовка девојка" сматра се једним од најлепших косовских дела, а у српском народу стекла је велику популарност као симбол бриге, помоћи и љубави према ближњима.

Прву слику Косовке девојке насликао је 1879. године Фердо Кикерец под утицајем француске уметности, у периоду када су историјске теме биле у моди, у циљу подизања патриотског духа. Четрдесет година касније, 1919. године, наш чувени сликар Урош Предић је на темељу Кикеречеве слике створио своју верзију, која је постала најпознатија.

Занимљиво је да је Предић за лик Косовке девојке узео стварну особу — Београђанку Лепосаву Станковић. Лепосава је рођена 1899. године, што значи да је била двадесетогодишњакиња када је настала "Косовка девојка". Касније се удала и презивала Лулик, а према доступним информацијама, цео живот је провела у Београду. Неки се и данас сећају Лепосаве, наводећи да је и у старости била изузетно лепа.

Косовка девојка је описана у песми као млада жена која тражи свог вереника, кума и девера, Топлицу Милана, Милоша Обилића и Косанчића Ивана, док истовремено поји рањене ратнике. На крају, наилази на тешко рањеног витеза Павла Орловића, којег поји, а он јој у тренутку смрти открива да су сва тројица ратника погинула, а он сам умире на њеним рукама.

Према народном предању, Косовка девојка је заправо била Јелица, сестра српског великаша Стевана Мусића, познатог по свом окрутном владању у Брвенику. Јелица је такође била сестричина српског владара кнеза Лазара, косовског мученика.