Бранка Петрић отворила душу о браку са покојним Бекимом, али и о његовом списатељском таленту: "Он је овом књигом подигао споменик Призрену"

Бранка Петрић дуго година је уживала у љубави са колегом Бекимом Фехмиуем, који је 2010. године себи одузео живот, а глумица је његов пепео просула у Призрену у реку Бистрицу.

Бранка је својевремено у интервјуу за домаће медије открила поједине детаље из њиховог брачног живота, али је говорила и о Бекимовој књизи, те како је она сматрала да мора наставити да пише.

- Кад се први пут појавила књига "Блиставо и страшно", Беким није желео никакву промоцију. Дао је само један интервју, па је тако и сачувана његова рецитација песме "Човек пева после рата". Сада исто не би пристао на било какве разговоре. А ја, ево, причам. Говорио ми је да чувам ведрину и свој поглед на свет, па ево, драги Бекиме, зато и причам о књизи - рекла је глумица, па додала:

- Живот је ствар укуса. Том реченицом завршавам причу о Бекиму и мени у чувеној представи Југословенског драмског позоришта "Рођени у YU". Зашто та реченица из Ведекинове представе "Буђење пролећа"? Главни јунак изговара ту реченицу пре него што ће извршити самоубиство. Мени је та реченица постала потпуно јасна после Бекимовог чина одласка са овог света. Он се доста раније повукао из јавног живота.  

Покојни Беким сматрао је да је управо књига један од његових највећих достигнућа.

- Тешко му је падало што је почело да се урушава све оно што је за њега било свето, племенито и што је имало неку мисију да би свет био бољи и лепши. Повлачи се, а касније прекида и интернационалну каријеру. Последње што је требало да снима је филм "Дервиш и смрт", који су снимали Италијани, а онда је одбио и то и све је било готово. Играо је Homerovog Одисеја, који у једном моменту, на питање једнооког дива - којег ослепљује, а који му је пре тога појео неколико другова - "Ко си ти?", одговара: "Ја сам нико". Понекад, Беким је говорио да је нико. А шта значи то његово - нико? "Не занима ме овај свет, овакав какав јесте, који никако нешто да научи и да се мења набоље." Али, ето, написао је ове књиге "Блиставо и страшно", за које је рекао да је нешто најважније што је урадио у животу. Оно најважније, кад се бавимо уметношћу - то, нажалост, за позориште можда увек не важи колико важи за филм, телевизију и књижевност - јесте шта ће остати као вредност кад прође сито времена - испричала је Бранка.

Глумац је добио велике похвале за своје књижевно дело, а управо његова супруга га је највише охрабривала да настави да пише.

- Књигу је писао с великим трудом. Осамдесетих година је почео да пише. Ја сам стално нешто писала, а он никада пре тога. Одједном, видим га како седи у фотељи, у крилу држи штафелај и нешто пише. Он је, иначе, пре тога завршио своју фазу сликања, чему је био потпуно посвећен - а свему што ради се посвећивао до краја - чак је добио и похвале од неких ликовњака. Када сам прочитала што је написао, рекла сам му да мора да настави да пише. Ја сам му увек била први читалац, то ми је било веома лепо, свеже и, иако смо већ толико година провели заједно, открила сам неке нове ствари. Он је овом књигом подигао споменик Призрену, ког је описао са свим његовим лепотама. Али пре Призрена, књигом је подигао споменик својој породици, пре свега мајци, која је остала са осморо деце, подигла их и сви су постали факултетски образовани - открила је она.

Муж је волео да је гледа

Бранка Петрић је признала и да је њен покојни супруг волео да седне наспрам ње, те да је посматра.

- То је тако било. То је истина. То сам изјавила још док је он био жив. Понекад му кажем да немам времена, а он каже: "Не, не, седи прекопута..." Ја седнем, па помало кокетирам. Иначе, никада нисам пропустила прилику да му дам комплимент, као ни он мени. Мислим да је то јако важно, јер, пазите, време пролази, мењамо се, године иду... Морају остати љубав, разумевање, подршка, морате постати најбољи пријатељи с партнером... Ако тога нема, онда ништа друго не вреди - рекла је Бранка Петри