Оснивач "Ливе Аид-а" први пут наступа у Србији: Сер Боб Гелдоф на Нишвилу

Најпознатији светски хуманитарац, ирски музичар сер Боб Гелдоф, наступиће са својим саставом на затварању овогодишњег Нишвила – у недељу 11. августа, што ће бити његов први наступ у Србији.

Иако је остварио импресивну музичку каријеру и као члан састава “Boomtown Ратс” али и као солиста, Роберт Фредерицк Зенон Гелдоф остаће још дуго упамћен као уметник који је у планетарним размерама учинио највише за промоцију људских права, скренуо огромну пажњу на милионе угрожених у разним деловима света и практично као појединац успео да обезбеди и конкретну помоћ – можда и већу од  многих међународних институција и организација којима је хуманитарни рад главна активност.

Рођен је 1951. године у Ирској, где је похађао приватну католичку школу, за коју каже да му, осим због религиозног етоса, није одговарала и зато што тамо није могао да игра рагби! Променио је неколико заспослења , а онда је почетком седамдесетих отишао у Канаду где је радио као музички новинар за чувени магазин “New Мусицал Express”. По повратку у Ирску 1978. године постаје певач састава “Boomtown Ратс” који је, иако настао у првим годинама експанзије новог таласа и који многи и данас карактеришу као пунк групу – у музичком смислу био комплекснији од иницијалног “прангијања” пунк пионира. Године 1978. “Boomtown Ратс” (бенду је кумовао сам Гелдоф који је искористио име  дечје банде коју је у својој аутобиографији поменуо Woody Guthrie) први пут стижу до првог места британске  листе синглова песмом “Рат Трап”, што нешто касније понављају и песмом “И дон`т like Mondays” која постаје њихов заштитни знак  до данашњих дана. Године 1981. Боб Гелдоф је позван да учествује на концерту за “Amnesty Интернатионал”, што је, показаће се, пресудно утицало на његово даље ангажовање, односно посадило семе за будуће активности. Године 1984. велика хуманитарна катастрофа погодила је Етиопију и друге афричке земље. Глад и болести однели су на хиљаде живота, а сцене деце која умиру од глади  емитоване су на телевизијским станицама широм света. Практично први конкретан потез у циљу обезбеђивања помоћи била је песма “До they Know ит`с Christmas Тиме” коју су потписали Боб Гелдоф и Мидге Уре ( лидер група “Ultravox”, “Висаге”…) а у чијем су снимању учествовале многе звезде острвске поп-роцк сцене окупљене под именом “Банд Аид”. Приход од овог сингла у старту је намењен као помоћ угроженој деци у Африци. Иако је у старту Гелдоф „пројектовао“ приход од 70.000 фунти, сингл се током првих дванаест месеци широм света продао у скоро 12 милиона примерака и зарадио преко 8 милиона фунти. Како се показало била је то грудва која је покренула можда највећу, а сигурно најлепшу, најхуманију и најдирљивију мисију у историји човечанства. На „изазов“ из Европе веома брзо су реаговали и са друге стране стране Атлантика, па су  највеће америчке звезде окупљене под називом „УСА фор Африца“ снимиле песму „We аре the world“ која је имала ништа мањи успех. Логичан след је био организовање концерата „Ливе Аид“ 13. јула 1985. године на „Wembley“ стадиону у Лондону (са 72.000 посетилаца) и „Јохн Ф. Kennedy“ стадиону у Пенсилванији (где се окупило 100.000 људи). Истог дана слични концерти одржани су у још неколико земаља (Совјетски Савез, Канада, Јапан, Аустрија, Аустралија, Западна Немачка и ... Југославија).  Био је то један од најгледанијих ТВ преноса свих времена - процене су да је (а само да подсетимо да је то било много пре интернет ере) шеснаестосатни програм, у којем су учествовали скоро сви најзначајнији поп роцк извођачи - гледало скоро 2 милијарде гледалаца у 150 земаља, односно да је бар 40 посто светске популације пратило концерте на ТВ екранима. Процења зарада, од овог пројекта, а оја је је у целости отишла за помоћ гладнима у Африци – износила је преко 150 милиона фунти.  Године 1986. од Краљице Елизабете Друге добио је титулу витеза - Honorary Knight Commander оф the Ордер оф the Бритисх Емпире (са официјелном скраћеницом: КБЕ) -  мада је већ уобичајено да га сви зову Сер Боб Гелдоф, иако он ту титулу није могао да добије јер није држављанин Уједињеног Краљевства, односно земаља Комонвелта. Његова ангажовања све више укључују хуманитарни рад кроз разне невладине организације, Тако је, између осталог, 2005. године као одговор на састанак лидера „Г8“ заједно са Боном из У2, организовао концерт „Ливе 8“, као иницијативу да најмоћнији отпишу дугове земаља Трећег Света.

Када је реч о његовој соло музичкој каријери која је званично отпочела 1986. године када је напустио „Boomtown Ратс”,  Гелдоф се полако али сигурно, као што то обично и бива са музичарима у најзрелијим креативним годинама, све више окретао коренима, односно, традиционалној ирској музици која је „значајан састојак“ у многим музичким правцима који су настајали на северно америчком континенту, а посебно country анд western музике. Већ његов први албум садржао је два велика хита  "This Ис The World Calling" (чији је коаутор био Даве Stewart из “Еуритмицс” "The Греат Сонг оф Indifference". Повремено је наступао и са другим извођачима (Даве Гилмоур, Thin Lizzy…), глумио је и у фиму “Wall” састава Пинк Флојд (1982), а 1992. године наступио је на великом Freddie Mercury Трибуте  концерту, одржаном на Вемблију.

Боб Гелдоф је носилац на дестине почасних доктората многих светских универзитета, признања “Ман оф Пеаце”, највећег француског признања за уметност “Chevalier де л'Ордре дес Артс ет дес Lettres”, Ман оф Пеаце Award, признања “Херој нашег времена” (на основу гласања читалаца магазина “New Статесман”) а када је реч о музици, можда најзаначајније признање је “Брит Award” за изузетан допринос  музици, које је добио 2005. године. Његова аутобиографија “Ис that ит” објављена после “Ливе Аид” пројецта, одлично је примљена и од ктитике и читалаца, а ушла је и острвску  лектиру за средње школе.