Преминуо гуслар Љубо Милић
Заувек је оставио неизбрисиви траг.
У 83. години живота у Бару је преминуо Љубо Милић – не само најпознатији гуслар у граду под Румијом, већ и живи симбол српског усменог предања, човек који је носио гусле као што се некада носила застава – са поносом, одговорношћу и достојанством, преноси „Барски портал“.
Рођен у селу Готовуша код Пљеваља, Милић је још као дете, у годинама када се тек почињу памти стихови, пригрлио гусле као судбину. У Бар је дошао 1968. године, где је најпре радио, а потом се са породицом трајно настанио 1979. године.
Али оно што је Љубо донео са собом нису биле само породичне вредности, већ и целокупна духовна баштина народа коме припада.
Годинама је био део Културно-уметничког друштва "Јединство", а потом и стални члан друштва "Свети Јован Владимир", носећи својим наступима дух епске поезије широм Црне Горе, Србије и српске дијаспоре.
Наступао је на Светосавским академијама, Данима Заграђа, честим косовско-метохијским вечерима, бројним хуманитарним и књижевним догађајима, као и на концертима гусларских савеза Црне Горе и региона.
Није било свечаности у Бару на којој Љубо, са гуслама у рукама и сетом у гласу, није подсетио на Његоша, Марка Миљанова, Кнеза Лазара, наше Немањиће, мученике и јунаке рода српскога. Његово извођење песама као што су "Косовска вечера", "Освета Анђелије Војводић" и "Смрт Владике Његоша" остаће упамћено међу познаваоцима као пример гусларске висине која превазилази уметност и постаје догађај – сусрет са сопственим идентитетом.
Љубо Милић није био гуслар ради песме саме, већ гуслар по завету. Певао је да се не заборави, да нас опомене и утврди. У временима када су многи ћутали, он је говорио песмом. Када се национална свест повлачила пред стидом или страхом, Љубо је устајао са гуслама и подсећао: ко смо, шта смо и чији смо.
Сахрана Љуба Милића обавиће се сутра у његовом родном селу Готовуша у општини Пљевља, наводи црногорски портал Борба.