ПРВИ МУЖ МИЛЕНЕ ДРАВИЋ БИО ЈЕ ЛЕГЕНДА - Волео ју је до КРАЈА ЖИВОТА, а данас је готово ЗАБОРАВЉЕН!

На јучерашњи дан, 12. јуна 1969. године преминуо је један од бардова југословенске режије – Војислав Кокан Ракоњац. До данас је остао један од најсубверзивнијих редитеља, а његови филмови својом провокативношћу, критиком и разоткривањем лажних завеса овдашњег друштва и система и данас би могли да носе етикету “неподобни”. Можда у томе треба тражити разлоге зашто је овакав таленат и изузетан ангажовани стваралац који се својом уметношћу борио за друштво које ће имати више свести, остао помало скрајнут и заборављен.

У питању је редитељ који је за својих осам година каријере снимио четири кратка филма и шест дугометражних. Његове приче су централне и у омнибусима „Град“ и „Капи, воде, ратници“. Два филма у којима је учествовао била су забрањивана; краткометражни „Зид“ (незванично) и омнибус „Град“, једини званично забрањени филм у историји Југославије.

Али најконтроверзнији филмови његове каријере налазе се ван ових забрана. У питању су филмови који су тихим путевима склоњени иза паравана. Филмови „Издајник“, „Клаксон“, „Пре истине“ и „Зазидан“ су они који никада нису ни имали праву дистрибуцију. Лоше копије ових филмова, онда као и данас, активно припадају само домаћем пиратском колекционарству.

Ракоњац је потекао из Кино клуба Београд и био бард истог. Бавио се педагогијом, сам снимао, монтирао филмове, помагао другим ауторима као креативни саветник или асистент, писао сценарија. Интересантан је и његов излет на Телевизију Београд где је урадио занимљиви серијал за децу „Лаку ноћ, децо“ са глумицом Миленом Дравић, са којом је био у браку све до своје преране смрти.

Према писању тадашње штампе Кокан Ракоњац је био слика и прилика правих београдских момака- наизглед врло груб, привлачан за девојке, али потпуни занесењак за филм. Био је у центру тадашње боемштине. Познавао је из света уметности свакога ко је требало да се познаје и са сваким је умео да успостави контакт.