Пуком срећом је ИЗБЕГАО СТРЕЉАЊЕ ЂАКА У КРАГУЈЕВЦУ 1941. године: Мију Алексића сви памте као насмејаног човека, а ево због чега је увек седео ЛИЦЕМ ПРЕМА ЗИДУ у ресторанима и кафанама!

- Памтим оца као свако друго дете. Био је предан послу. Више је времена проводио у позоришту него у кући. Учио нас је да будемо вредни и поштени. Да не тражимо преко хлеба погаче и да негујемо основне породичне вредности и моралне кодексе,рекао је Велибор својевремено и додаје да Мија није волео да синови крену његовим стопама: